Прочитај ми чланакДа ли је у јеку деведесетих, када су пре свега амерички мејнстрим медији манипулацијама и лажима креирали паралелну стварност ситуације на Балкану у којој су Срби били унапред проглашени кривцима и лошим момцима, ико могао да претпостави да ће један амерички председник изговорити реченицу: „Си-Ен-Ен су лажне вести?“
Незапамћено за Сједињене Државе: лидер државе у рату је са мејнстрим медијима. Није необично да се у јеку кампање чују и оштрије речи медија о кандидату табора супротног оном за који навијају, али епитети које су са водећих америчких медија лепили Доналду Трампу превазилазили су границе политичке коректности: пајац, фашиста, шовиниста, Путинова марионета…
Уз то су ишле лажне анкете које су показивале да он никако не може да постане председник, а након што је победио иду истраживања која показују да је најнепопуларнији председник САД у историји.
Врхунац је прилог који је Си-Ен-Ен направио дан пред Трампову инаугурацију размотривши сценарио атентата не само на изабраног председника него и на потпредседника и водеће личности Конгреса.
Сама тема и начин како је разрађена шокирали су многе кориснике социјалних мрежа, а неки су чак у томе видели увијени позив на атентат и идеју коју би „неки лудак“ могао и да искористи.
Међутим, ни сам Трамп није штедео новинаре. Сајт „Базфид“ , који је објавио тврдњу о наводном компромитујућем материјалу који Руси имају против њега, 45. председник САД је назвао „гомилом смећа“.
А на првој конференцији за новинаре одбио је да дозволи новинару Си-Ен-Ена да му постави питање. „Ви сте лажне вести“, рекао је.
О како би се деведесетих година са тиме сложили многи у Србији! Јер хидра медијских манипулација и дрских фалсификата проширила се америчким и западним медијима управо почетком деведесетих на простору бивше Југославије.
У Босни су се у томе „вежбале“ ударна песница Си-Ен-Ена Кристијан Аманпур, која је у својим извештајима сведочила о „масовним српским силовањима“ и „српским логорима“, у којима су наводно изгладњивани и на најгнусније начине мучени бошњачки цивили, и одлазећа америчка амбасадорка при УН Саманта Пауер, која је каријеру почела извештавајући из ратом захваћене бивше Југославије, поставши један од најватренијих заговорника „хуманитарних интервенција“.
Аманпурова ја написала да је рат у Босни за њу све променио, а да су „најгори били босански Срби, наоружани и подржани од Милошевића, који су вршили покољ над цивилима, женама, малом децом, старцима“.
Пауерова, која за себе каже да је „дете Босне“, јер се ту родило „наше виђење америчке моћи“, постала је позната по реченици: „Бомбардујте те проклетнике“, а за књигу „Проблем из пакла: Америка у доба геноцида“, у којој пише о Босни и Косову, добила је Пулицерову награду.
А њих две су биле само кап у мору пристрасног и једностраног извештавања са Балкана.
На опус лажи о Србима за време агресије НАТО-а на СРЈ недавно је подсетио и шеф српске дипломатије Ивица Дачић.
„Сетите се само за време НАТО агресије какве смо лажи слушали о Србији и српском народу. Немачки политичари говорили су да су српски доктори убацивали животињски имплант у муслиманке.
Хашим Тачи је рекао да је 100.000 Албанаца заробљено на стадиону у Приштини. А Џејми Шеј (тада портпарол НАТО-а) говорио је да смо заробили 300 албанске деце и да их користимо као банку крви“, рекао је Дачић.
Западним медијима привиђале су се колоне избеглица са КиМ ка Албанији, а Рачак, који је искоришћен као повод за почетак бомбардовања, доказани је фалсификат наводног масакра над албанским цивилима који су извршиле српске снаге, изрежиран од некадашњег шефа мисије ОЕБС-а, америчког дипломате Вилијама Вокера.
Иронија је судбине да се америчка медијска машинерија, разрађена на Србима, а последњих година углачана и исполирана на демонизацији Русије, сада окренула против врха власти сопствене државе.
Притом, нема сумње да је рат који су мејнстрим медији у САД водили против Трампа био планиран и координиран од естаблишмента који је по сваку цену желео Хилари Клинтон за председника.
Ипак, тешко је замислити да ће се тај рат наставити и пошто он уђе у Белу кућу, али остаје да се види на који начин и колико брзо ће успети да склопе мир.
