Прочитај ми чланакАмерика и Русија, судећи према најавама Доналда Трампа и политици Владимира Путина, незаустављиво иду у правцу светског поретка који уважава и ону другу страну. То је, сугеришу и саговорници Спутњика, благотворно.
Америка и Русија, судећи према најавама Доналда Трампа и политици Владимира Путина, незаустављиво иду у правцу светског поретка који уважава и ону другу страну. То је, сугеришу и саговорници Спутњика, благотворно.
Ако Доналду Трампу, новоизабраном председнику Америке, не буде онемогућено да крене ка испуњавању својих замисли, према мишљењу дипломате Владислава Јовановића, може се говорити да је он на овај положај дошао више као последица неко као узрок промена у међународним односима.
Незаустављив процес
Наиме, констатује Јовановић, мултиполарни свет као оспоравање униполарног и хегемоније само једне велике силе, стварао се и ствара доста убрзаним темпом већ десетак година. Зато је Трамп у ситуацији да прихвати процес који је већ далеко одмакао и убире плодове тог процеса.
„Долазак Трампа у Белу кућу носи много непознаница, толико да би се озбиљан истраживач тешко упустио у давање неких иоле заснованијих предвиђања шта ће се ту догађати“, каже за Спутњик Драган Симић, декан Факултета политичких наука и директор Центра за америчке студије и додаје да нико не сумња да ће промене бити значајне.
Да ли је стварно могуће ново преобликовање геополитичких позиција у свету, односно враћање тог света у лежиште које стабилним чине најмањe две нуклеарне силе? Све чешће релевантни светски медији, претпостављајући овакав епилог, помињу неку врсту нове Јалте.
Подсетимо, фебруара 1945. на Јалти (Крим) одржан је састанак водећих људи СССР-а, САД и Велике Британије — Јосифа Стаљина, Френклина Рузвелта и Винстона Черчила, на којем је одређена судбина света после Другог светског рата, очување мира оснивањем Уједињених нација и договор о подели Немачке на четири зоне.
Чак су и неки западни политичари, сматра Владислав Јовановић, свесни да досадашњи нови светски поредак који је формиран после Хладног рата није испунио очекивања већ да је погоршао међународне односе и изазвао низ инцидената и криза.
„Тај нови светски поредак ће бити на принципу нове равнотеже снага, између нових ослонаца моћи, а та равнотежа се ствара договорима, усаглашавањем међусобних интереса и враћањем на оне концепте уређивања међународних концепата који су постојали увек кад није постојала хегемонија само једне велике силе“, истиче Јовановић за Спутњик.
То, појашњава, значи да морају да се уваже интереси свих најутицајнијих земаља и да се, ако то буде потребно, ти интереси усаглашавају и преко неких џентлменских и писаних договора о превасходним утицајима у неким најважнијим областима за поједине земље.
Неизбежна подела утицаја
„Другим речима, нека врста интересних сфера или поделе утицаја између нових носилаца моћи у међународним односима је нешто што је неизбежно. И у том смислу Трамп је с правом указао да је први његов задатак да нормализује односе са Русијом са којом се не може поигравати разним мерама одмазде и застрашивања које је досадашња администрација практиковала“, јасан је Јовановић.
Трамп ће, процењује Јовановић, уместо врло ризичног, опасног и неизвесног поступања са Русијом, сигурно одмах почети да те односе ставља у раван узајамног уважавања виталних интереса које оне имају у односу једне према другима, јер то захтева њихов а и планетарни животни опстанак.
„Не могу се односи сила које себе међусобно могу да униште занемаривати и гурати у запећак ради остварења неких осветничких неразумних политичких циљева које је досадашња америчка администрација чинила“, подвлачи овај дипломата.
Квалитет више за свет у целини
Из многобројних најава које је господин Трамп давао, контаката које је раније имао са руским званичницима и изјава које је давао након потребе да се, како то Американци воле да кажу, ресетују или да се макар преиспитају ти односи са Руском Федерацијом, према мишљењу Драгана Симића, може се профилисати како ће то ићи.
„Оно што можемо да закључимо је да ће се у сваком случају настојати да се односи уреде, кад је реч о Европи, на тај начин да он уважава Путина као снажног државника и снажну личност, да уважава да и Русија има легитимне интересе у међународном друштву и да се о томе свакако мора разговарати“, сматра Симић.
Односи Америке са Русијом, додаје он, у сваком случају ће бити конструктивнији и бољи, међутим, истиче он, треба имати у виду да никад односи двеју земаља не зависе сасвим или можда чак и у највећој мери од карактеристика личности које су на њиховом челу.
„Премда је и у једном и у другом случају реч о две врло снажне личности, које у великој мери настоје да саме решавају ствари, ту ипак постоје структурални односи који ће се наметнути током времена и могуће чак и уз најбољу вољу и једног и другог државника можда онемогућити да се на свим тачкама дође до конструктивног односа и приближавања ове две земље“, прецизира декан ФПН-а.
Из угла интереса светског поретка, додаје Симић, Трампове најаве да ће разговарати са Русијом и да ће настојати да уважи руске интересе, да укључи Русију у светски поредак и решавање глобалних питања на заједничкој основи јесте благотворно.
Најава стабилнијег Балкана
„Свакако да ће Трамп, кад је реч о региону Балкана, уважити интересе Руске Федерације и других крупних актера. Међутим, не очекујем оно што се ових дана пласира врло поједностављено, да ће се САД повући и да ће препустити у целини да РФ или Путин то решавају. До тога неће свакако доћи. Али ће бити приступ уравнотеженији“, закључује Симић.
С друге стране, Владислав Јовановић подсећа да је Трамп већ изјавио да је први задатак борба против исламског радикализма, што значи заштита од терористичке опасности. То би, додаје овај дипломата, новог америчког председника охладило према досадашњој подршци Америке неким исламским чвориштима, како на другим местима, тако и на Балкану.
„И са те стране притисак на Србе као народ би био јако ослабљен, а можда би дошло и до неког заокрета у политици према Балкану уопште, који је на вештачки, исфорсирани начин био стављен у центар америчке политике већ последњих 15, 20 година“, сматра Јовановић.
У том погледу би се могло очекивати, сугерише он, да ће на Балкану бити опуштенија атмосфера са неизраженим адвокатисањем за једну или другу страну, што би требало да олакша и убрза решавање преосталих нерешених питања.
