Прочитај ми чланакПредседник Македоније сада може да понуди мандат другом кандидату из ВМРО, који би такође имао рок од 20 дана да формира владу. Друга опција је да мандат добије Заев, а најизвеснија да на јесен буду одржани нови избори.
Али Ахмети, лидер највеће албанске странке, Демократске уније Албанаца, буквално је у пет до дванаест обавестио Николу Груевског, лидера ВРМРО-ДПМНЕ и мандатара за састав нове владе Македоније, да не жели да буде део владе коју предводи Грувески.
Ахмети је тако Груевског ставио пред свршен чин јер је данас истекао рок да мандатар председнику Македоније Ђорђу Иванову саопшти да ли је успео да састави владу. Ахмети је, према речима нашег саговорника из Скопља, политиколога Бранка Ђорђевског, овакву одлуку саопштио само сат времена пошто је са Груевским постигао договор о учешћу у влади, са образложењем да неће да формирају владу са неким чије поступке истражује Специјални суд.
Ђорђевски каже да су сада све опције на столу, од нових избора преко давања Заеву мандата за састава владе, али и могућности да Иванов понуди мандат неком другом кандидату из ВМРО.
„Наш устав је у овом питању доста флексибилан и већ смо 1992. имали ситуацију да првобитни мандатар из ВМРО није успео да састави владу, али зато други јесте. Могуће је да се и сада тако деси“, напомиње наш саговорник.
Он каже да би овим било купљено време за још 20 дана и пружена могућност да ВМРО ипак формира владу.
„Име које се најчешће спомиње као мандатар ВМРО, а којем би Иванов уместо Груевског могао да пружи нову шансу да формира владу јесте Кирил Миновски, актуелни министар финансија, који нема никакав политички ’пртљаг‘, и који би био неутрално решење, на које Албанци не би могли да имају никакве примедбе. Друго име које је у оптицају је Никола Попоски, министар за спољну политику“, износи Ђорђевски.
Наш саговорник не одбацује могућност да мандат буде понуђен и Зорану Заеву, лидеру опозиционе СДСМ, али напомиње да би таква влада била кратког даха због немогућности да испуни Албанцима обећања јер не би имао двотрећинску већину за такве одлуке.
На спекулације да је Ахмети одустао од владе са Груевским после разговора са Едијем Рамом, албанским премијером, Ђорђевски каже да је све могуће.
„Није тајна да су разговори са Рамом вођени, као и да Рама не само да има утицаја на Албанце већ и на међународном плану. Међународна заједница ’нагиње‘ ка Заеву“, каже он.
Он не бежи од могућности да, уколико се Заеву понуди да формира владу, он истакне албанског кандидата за премијера Македоније.
„Све је могуће, па и то. Међутим, ипак мислим да су решење нови избори на јесен“, закључује он.
Уколико би Зоран Заев формирао владу са Албанцима, то би значило да Македонија дефинитивно иде у нови државни систем, односно федерализацију и поделу државе на албанску и македонску јединицу. Стручњаци су још пре две године, када је криза у Македонији почела, упозоравали да би Македонија лако могла да склизне у „руке Албанаца“.
Груевском је требао најмање 61 посланик од 120 у парламенту како би могао да формира владу. ВМРО-ДПМНЕ је одмах после одлуке ДУИ саопштио да су нови избори сада најбоља опција да се оконча политичка криза. Према процедури, Груевски сада мора да врати мандат председнику Иванову, који има десет дана да пружи другом кандидату шансу да обезбеди већину. Свако ко буде добио мандат имаће још 20 дана да формира владу, у којој ће, како год се окрене, ДУИ са 10 посланика имати кључну улогу.
Избори 11. децембра одржани су након дугогодишње политичке кризе која је настала након опозиционих оптужби да је бивши премијер Груевски одговоран за скандал са илегалним прислушкивањем, који је откривен 2015. године. Груевски је порицао оптужбе, а посредством међународне заједнице и на захтев опозиције формиран је специјални суд који истражује оптужбе. Заев се, с друге стране, налази под истрагом због малверзација у Струмици, где је био градоначелник.
