Прочитај ми чланакАприлским ратом, 1941. године, Краљевина Југославија је распарчана, и престала је да постоји. На њеним развалинама јављају се два покрета отпора, монархистички, предвођен Дражом Михаиловићем, и комунистички, на челу са Јосипом Брозом Титом, касније маршалом Југославије.
Априлским ратом, 1941. године, Краљевина Југославија је распарчана, и престала је да постоји. На њеним развалинама јављају се два покрета отпора, монархистички, предвођен Дражом Михаиловићем, и комунистички, на челу са Јосипом Брозом Титом, касније маршалом Југославије.
Заједнички именитељ оба покрета била је борба против фашиста и њихових сарадника и ослобођење Југославије. Оно у чему су се разликовали, било је како ће Југославија бити уређена после рата. Монархисти су желели повратак старог, а комунисти стварање новог система.
На самом почетку рата, оба покрета су се активно борила против окупатора на територији данашње Србије. Предузимали су и заједничке акције, а знамо и да су се Броз и Михаиловић састајали да би разговарали о даљој заједничкој сарадњи и борби.
Онда се десио напад и покољ једне немачке јединице у близини Горњег Милановца. Мртвим немачким војницима су тела унакажена, одсецани су им полни органи и стављани у уста, тела им пресецана на пола,а ноге окренуте тако да стоје као латинично слово В, знак победе који је Черчил волео у то време да показује прстима. Никада се није сазнало ко је одговоран за ово сакаћење тела мртвих непријатељских војника. Четници и партизани су се међусобно оптуживали, а љотићевци су кривили и једне и друге.
Оно што се зна јесте да су Немци направили фотографије тела својих унакажених војника, и послали их генералу Јодлу у Берлин. Јодл их је показао Хитлеру, који је побеснео,а, како никада Србима није заборавио пораз Аустрије у првом светском рату, затражио је од Јодла драстичну казну за непокорне Србе. Генерал је на парчету папира написао да за једног рањеног Немца треба стрељати 5, а за једног убијеног 10 Срба. Хитлер је узео папир, а онда оловком додао нулу иза Јодловог предлога. Тако је настала она стравична формула сто за једног, прописана само за Србе у другом светском рату.
Оно што је касније уследило било је масовна егзекуција Срба у Краљеву и Крагујевцу. Желећи да сачува биолошки опстанак Срба, Михаиловић се повлачи у планине и одустаје од активне борбе са окупаторима. Желећи да револуцију спроведу до краја, и без обзира на жртве, Тито и партизани се извлаче из Србије и борбу преносе на Босну.
Партизани, за чврстом војном организацијом и јасним политичким циљевима, падом Италије 1943. године запоседају велики део територије Југославије. Михаиловићев покрет је у хибернацији, без јаке централне команде, неки од његових потчињених официра настављају борбу са Немцима, неки, попут војводе Дреновића, отворено са њима сарађују у борби против комуниста. Михаиловић верује краљу,а овај Черчилу, да ће се савезничке снаге искрцати негде на јадранској обали. Тада се треба прикључити борби против Немаца,а да тада треба избегавати борбу са њима.
До савезничког искрцавања је ускоро дошло, али, у Нормандији. А, када су 1945.- е Рузвелт, Стаљин и Черчил на Јалти исцртали нову мапу Европе, по којој је Југославија требало да постане комунистичка држава, на челу са Јосипом Брозом, судбина Драже Михаиловића била је запечаћена. Већ следеће године је ухапшен у близини Вишеграда, осуђен на јавном суђењу у Београду и стрељан и сахрањен на тајној локацији. Краљ, којем је остао веран, постао је краљ без земље, коју више никада није видео.
