Прочитај ми чланакДијалог Београда и Приштине је пропао – или је бар на путу тоталне пропасти. У сваком случају, неизвесно је како ће се уопште даље одвијати. Да ли се то догађа зато што је на сто стављено питање независности Косова - поставља питање Дојче веле.
Дијалог Београда и Приштине је пропао – или је бар на путу тоталне пропасти. У сваком случају, неизвесно је како ће се уопште даље одвијати. Да ли се то догађа зато што је на сто стављено питање независности Косова – поставља питање Дојче веле.
Ако се анализирају изјаве званичника Србије након последње рунде преговора у Бриселу, они за пропаст преговора подједнако криве Европску унију и албанску страну. Такође, извесну дозу оптужби упућују и на рачун појединих иностраних амбасадора у Београду, који нису именовани.
Премијер Србије Александар Вучић је тако, након састанка са представницима Срба са Косова, рекао како нико не може да замисли каквим притисцима су били изложени, и да је читав разговор изгледао као покушај да се пронађе било шта на шта српска страна не би пристала, како би били оптужени за пропаст преговора. Премијер Вучић такође је навео да су Срби на Косову с разлогом забринути и истакао да поједини албански лидери прете оружаним нападима на север Косова.
Ужурбани тајминг преговора
„Мислим да је пре свега занимљиво пронаћи одговор на питање чему овако ужурбана динамика преговора у Бриселу“, каже за ДW Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе.
„Сада се све то одједном подиже на највиши могући ниво и очигледно покушава да се успостави један нови политички оквир, или направи један нови политички договор. Једини логичан одговор за мене јесте да је на сто враћено питање признавања Косова од стране Београда. Други разлог за овакву форму разговора не видим“.
Можда један од разлога за овакву журбу унутар ЕУ може бити и непознаница око будуће политике Вашингтона према Балкану, наводи Пророковић.
„Сасвим је могуће да из тог правца ветар дува, иако ми не знамо каква ће бити нова америчка политика на овим просторима. С друге стране, ЕУ је благо речено шокирана првим потезима Доналда Трампа и, уколико се жели да се на брзину извуче неко признање Косова од стране Србије, онда је ово можда последњи тренутак. Можда би и ту требало тражити објашњење оваквог ужурбаног тајминга бриселских преговора“.
Привремени прекид дијалога
Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику, сматра да је ово само привремени прекид дијалога и да ће он сигурно бити настављен. Ђукановић подсећа да је таквих прекида већ било и истиче да једноставно не види никакву алтернативу дијалогу.
А што се тиче капацитета ЕУ да води тај дијалог, Ђукановић каже: „Европска унија је суочена са властитим проблемима и мислим да она нема капацитета да реши одређена регионална питања. Тако да мислим да би неко додатно укључивање, пре свега Америке, што највероватније није изгледно, једино могло да убрза процес преговора Београда и Приштине“.
„Кључни проблем за српску страну је у овом тренутку како доћи до Заједнице српских општина (ЗСО). Тај договор из Бриселског споразума се већ скоро четири године не испуњава, и то је био разлог да председник Србије Томислав Николић каже да би Србија то могла спровести у дело и без Приштине“. Драган Ђукановић мисли да то није реално: „У Бриселском споразуму јасно стоји да је ЗСО везана за уставни поредак Косова, односно за политички систем Косова“.
Два решења – оба немогућа
Две стране које су укопане на својим позицијама, са малим шансама да неко попусти, остављају простор за дилему да ли је наставак дијалога уопште могућ. Београд каже да више нема простора за попуштање и уступке, а албанска страна очито је незаинтересована да било шта спроведе у дело, све док за такво понашање има подршку већег дела међународне заједнице. Душан Пророковић зато каже да постоје два решења:
„Једно је да Приштина крене да испуњава све што пише у Бриселском споразуму, а друго је да Србија призна Косово. Што се тиче примене Бриселског споразума, Београд на томе може да инсистира, али не видим ко може да изврши притисак на Приштину: НАТО то неће учинити, САД губе интерес за Балкан, а тек то неће учинити Европска унија. А признање Косова такође није извесно, јер не видим која би то српска власт могла да изведе без великих последица“.
Повратак дијалога у УН
Решење би можда могао бити покушај Београда да процес врати у Уједињене нације, оцењује Пророковић. „Европска унија се показала као политички слаба и од почетка је заузела став да се Србија некако приволи да призна Косово, а да заузврат не добије ништа. Мислим да је ЕУ потпуно изгубила кредибилитет и зато се мора тражити нови медијатор, као што се морају тражити и нови гаранти за неку нову безбедносну архитектуру Балкана. Јер, ако се САД одавде постепено повлачи нама су потребни неки нови играчи који могу да гарантују како ће се одвијати односи међу балканским народима.“
Договор Вучића и Тачија?
Пропаст последње рунде дијалога поново је био праћен драматичним обраћањима премијера Александра Вучића. Поново више нико није био сигуран да ли је ситуација заиста озбиљна или је и ово још једна политичка драматизација попут безбројних државних удара намењена у предизборне сврхе. Душан Пророковић сматра да ситуација јесте озбиљна, али да је „власт већ толико пута ’викала да долази вук’, да је сада питање колико ће јавност у то да поверује. Власт је у протеклом периоду потрошила свој легитимет на те лажне узбуне у дневнополитичке сврхе“.
А за председничког кандидата Вука Јеремића ситуација је јасна. Он тврди да је све ово „директна координација Вучића и Тачија – и то због предстојећих избора у Србији“.
