Прочитај ми чланакНерешавање граничних спорова на Балкану као да показује жељу да се одрже тачке потенцијалног жаришта кризе, које би била искоришћене за спољну или унутрашњу употребу.
Нерешавање граничних спорова на Балкану као да показује жељу да се одрже тачке потенцијалног жаришта кризе, које би била искоришћене за спољну или унутрашњу употребу.
Ако прихватимо да је СФР Југославија била “недовршена држава”, како је још пре 39 година у истоименој књизи описао Зоран Ђинђић, мада притом није мислио најпре и само на границе, данас можемо да констатујемо да се више од четврт века након њеног крвавог распада на територији коју је она заузимала налази чак шест недовршених држава. Они који признају Косово као независну државу рекли би и седам.
Чињеница је, наиме, да међу некадашњим братским републикама постоји бар 15-ак спорних граничних тачака, а негде су спорне и читаве линије раздвајања. Међусобно су разграничење до краја довеле једино Црна Гора и Босна и Херцеговина, потписивањем споразума о разграничењу августа 2015. године у Бечу.
Све остале међусобне границе некадашњих југословенских република имају бар понеку спорну тачку. Једине потпуно дефинисане границе су оне које су повучене још у време Југославије, најпре краљевине, а потом и социјалистичке републике (део данашње границе Словеније са Италијом).
Спорне су границе између Србије и Хрватске, Босна и Херцеговина има граничне спорове и са Србијом и са Хрватском, ту је и гранични спор између Косова и Црне Горе, а последњи проблем који ће бити решен, ако уопште буде решен, јесте онај који постоји између Србије и Косова.
Управо због тога долазило је до апсурдних ситуација да људи на пецање на Дунаву, на пример, морају да иду носећи пасош. Исто се дешава и када сељаци, на пример, морају да оду на њиву која је после рата остала у другој републици, па поред пољопривредних алатки понесу и путну исправу.
