Прочитај ми чланакРодио се 22. септембра 1896. у Москви, у православној трговачкој породици. У детињству се занимао читањем Гогоља, Толстоја, Достојевског и Пушкина. Средње образовање завршио у Москви.
Родио се 22. септембра 1896. у Москви, у православној трговачкој породици. У детињству се занимао читањем Гогоља, Толстоја, Достојевског и Пушкина. Средње образовање завршио у Москви.
Учествовао у Првом светском рату (инжењерија, обер-официр). Занимао се за живопис и 1915. уписао Уметничку академију, где је учио до 1917. 1918. у Москви двапут био ухапшен од стране ЧК.
1921. емигрирао из Русије и неколико месеци провео у Италији и Берлину. 1992. прешао у Париз, где је радио као сликар и излагао своје слике у париским салонима. 1924. на Васкрс, имао је виђење нетварне светлости и потом је решио да посвети свој живот Богу.
1925. уписао је припремне курсеве на Свето-Сергијевском богословском институту у Паризу, али је ускоро отишао, прво у Југославију, а затим на Свету Гору, где је 8.12.1925. био примљен у ман. св. великомученика Пантелејмона а 18.3.1927. пострижен у монаштво са именом Софроније.
1930. се упознао са старцем Силуаном Атонским, који је постао његов духовни руковоилац.
13.5.1930. монах Софроније је рукоположен у јерођакона од стране епископа Жичког Николаја (Велимировића).
1935. јерођакон Софроније се тешко разболео, али без обзира на то што је био на ивици смрти, преживео је и 1.12.1935. је пострижен у велику схиму.
1938. се упокојио духовни наставник схијерођакона Софронија – старац Сулуан, због чега схијерођакон Софроније одлази у “пустињу“: прво у Каруљски а затим у неке друге светогорске скитове.
1941. био је рукоположен у схијеромонаха а 15.2.1942. је постао духовник манастира св. Павле на Светој Гори. 1943-1947. био је сабрат Тројицке келије у Новом Скиту.
После рата, из политичких разлога био је избачен са Свете Горе и 1947. је стигао у Француску, где се уписао на четврту годину Сергијевог института у Паризу. Због преласка у клир Западно-Европског Егзархата Московског Патријархата, био је искључен са Института и почео је да служи као помоћник настојатеља храма св. Николе при Руском старачком дому у Сен Женевјев де Буа (1947-1956).
1948. објављује прво, ронотипно ручно издање књиге „Старац Силуан“ а 1952. је у Паризу изашло прво типографско издање књиге о Силуану Атонском (кроз неколико година је објављено прво издање те књиге на енглеском језику).
25.4.1954. је узведен у чин схиархимандрита, а 1956. у Француској, на фарми Колара, близу Сен Женевјев де Буа, основао је прву монашку заједницу, али није успео да оснује манастир у Француској.
4.3.1959. је прешао у Велику Британију, где је основао манастир Светог Јована Претече у грофовији Есекс у јурисдикцији Константинопољског патријархата. Од 1959. до 1974. је био његов први настојатељ. По речима јеромонаха Петра (Прутјану):
Он је остварио најрадикалнију литургијску реформу 20. века. У свом манастиру у Енглеској, где се подвизавају монаси и монахиње разних националности, он је заменио јутрење, вечерње и часове Исусовом молитвом, која се врши око два сата ујутро и два сата увече. Иако је у прво време та „револуција“ изгледала чудно, па чак и скандалозно, убрзо је критика утихнула, а кроз неко време су ту праксу почели да примењују и у другим заједницама.
1.9.1974. је напустио настојатељство и постао духовник обитељи.
Упокојио се 11.7.1993. у манастиру Светог Јована Претече у Есексу.
