Прочитај ми чланак
Закон о управљању миграцијама који стиће пред посланике Скупштине Србије предвиђа правила о селидбама. Сваке године из села у град пређе до 250.000 људи у Србији
Предложене су и мере које треба да задрже становништво
Између 200.000 и 250.000 људи сваке године пресели се из села у град, или из мањег места у веће. Осим тога, у нашој земљи живи нешто више од 80.000 избеглица, око 210.000 интерно расељених са КиМ, преко 20.000 имиграната, међу којима највише Кинеза. На све то, у земљу годишње из ЕУ, на основу споразума о реадмисији, буде враћено око 4.500 људи.
Прецизни подаци за прошлу годину о унутрашњим миграцијама, броју азиланата и људи враћених у реадмисији, наћи ће се убрзо пред Владом у оквиру ”Миграционог профила Србије за 2011.”, који је израдио Комесаријат за избеглице.
У међувремену, пред посланицима ће се у уторак наћи Закон о управљању миграцијама, који је такође израдио Комесаријат.
Према последњим доступним подацима, у 2010. години, у градове се населило више од 42.000 мушкараца и безмало 60.000 жена, од којих је највећи број старости између 25 и 34 године. Такође, из градова се одселило око 37.000 мушкараца и око 44.000 жена.
Према речима заменице комесара за избеглице Светлане Велимировић, то ће у пракси значити предлагање различитих мера да би се, рецимо, становништво задржало у једном крају – од инвестиција и донација, до активне политике запошљавања. Законом су, такође, регулисани и механизми јачања веза са дијаспором, принципи интеграције азиланата и повратника, организовање привремених колективних центара за повратнике…
После усвајања овог закона сви подаци у вези са селидбама, како нашег народа, тако и оних који код нас траже азил или држављанство, биће систематизовани и формираће се јединствени систем за размену информација.
И локалне самоуправе ће бити обавезне да се укључе у систем управљања миграцијама, и да достављају извештаје и предлоге Влади. Тако ће влада моћи благовремено да реагује када се појави проблем, као са нашим лажним азилантима у ЕУ, али и да прати позитивне последице сеоба. А њих није мало.
Рецимо, избеглице са собом носе и знање и капитал, а то се најбоље видело на примеру Инђије и Старе Пазове, које су у једном тренутку имале више избеглица него локалног живља, после чега су доживеле привредни ”бум”. Позитивне последице су и дознаке из иностранства, а које чине значајан проценат нашег бруто националног дохотка.
(Вечерње новости)
