Прочитај ми чланакОсновни Вучићев аргумент да се кандидује за председника Србије били су резултати истраживања јавног мнења по којима је Николићева кандидатура, наводно, јако ризична, односно губитничка, те би „Србија могла изгубити све“.
Позивање на вековну мантру, Шекспирово вечито „бити или не бити“ из уста Хамлета, сведочи о Вучићевој опсенарској способности помоћу које влада Србијом. У „вучијим временима“ Србији је потребан Вук – поручила је, у случају Вучићеве победе на изборима, премијерка Зорана Михајловић. Њена порука је помало двосмислена – и Вук Јеремић би могао бити „вук“ из њене приче, док је Александар Вучић ипак само „вучић“. Али, зашто се Вучић боји да би срећан и усхићен народ Србије након свега што је он за Србију урадио могао бојковати Николића као кандидата СНС-а на председничким изборима?
Да ли је основни страх у томе да би се српски народ могао пробудити из хипнозе коју стварају медији у власништву „западног капитала“ и медији који слове као режимски? Интересантно је да они који су на гласу као прозападни, и они, наводно патриотски, који подржавају Вучића и СНС, примењују исту стратегију и тактику.
И једни и други тренутно су у здруженој акцији „раскринкавања „Николића као Уроша Нејаког који је, док се Вучић бавио стратешким стварима за Србију радећи 25 часова дневно и градио јаку, просперитетну и поштовану Србију“, правио само ракију. Власт никада није објавила структуру капитала у медијима и имена власника. Разлог је једноставан. Дошло би се до спознаје да и наводно „режимске“ медије финансира Запад, између осталих и Сорош. То је случај и са РТС.
У недавно датом интервјуу за РТС Вучић је изјавио да Србија има економски раст већи од великог броја земаља ЕУ, те да Европска комисија Србији предвиђа економски раст већи од планираног. По десети пут поновио је да ће у следећој половини године бити повећане пензије и плате у јавном сектору. Велике су Вучићеве лажи у погледу економских прилика. Србија не може остварити редовне приходе без обзира на инвестиције, укључујући и Београд на води. Инвестиције су на нивоу из 2015. и 2016. године.
Стопа незапослености је 16 – 18 %, док Вучић приказује да је 9 % и још тврди да ће у 2017. години бити испод 6 %. Плате које примају запослени у војсци и полицији мале су чак и за балканске прилике. На захтев НАТО Шутановац је као министар одбране дозволио да се из сваког магацина изузму ракетни системи „Игла“ и „Стрела“. За време Вучића вишак оружја и муниције преко посредника наводно је завршио у земљама Блиског истока које се боре против Исламске државе. Међутим, Руси су на ослобођеним територијама код погинулих припадника ИД налазили оружје, муницију и гранате произведено у србијанским фабрикама.
Од новца добијеног продајом оружја влада је могла побољшати положај Војске Србије, али није. Не зна се ни где је новац завршио. На протесте припадника војске и полиције Вучић одговара контра-митингом што је створило контра-ефекат. Без обзира на наручене анкете, Вучић губи поверење грађана.
Политички узор му је и даље Меркелова. Приликом доласка на власт 2012. године кључна је била подршка коју је СНС добио из Берлина, иако је Вучић три месеца провео у Лондону на, званично, студијском усавршавању. Вучић био је прави избор за решавање питања Косова.
Треба се присетити захлађења односа Србије са Русијом а што је Вучић морао да уради јер је то захтевала Ангела Меркел, за Вучића несумњиво највећи ауторитет. Она је врло тешко примила ранију Путинову посету Србији, а најављени долазак Медведева у Београд за Меркелову, уосталом, као и за ЕУ и САД, била је ноћна мора. Разговоре о кредитима за потребе српске привреде и оружаних снага Србије Берлин није могао дозволити, те је Влада Србије испољила инертност и потпуну незаинтересованост за долазак Медведева, што није могло проћи незапажено од руске стране, те је Медведев одустао од дуго најављиване посете.
Озбиљно интересовање српске јавности за разлоге отказивања посете, приморало је Вучића да замоли Николића да отпутује у Москву и покуша отоплити односе с Русијом. Побогу, били су у питању гасовод, кредит за железницу, те насушна потреба Србије да се Фиатова возила продају на руском тржишту. Мало је познато да је претходно Вучић од Меркелове тражио одобрење за Николићев одлазак у Москву што је добио, као и оквир у којем треба разговор водити. Да ли је Тома Николић знао за то? Вучић није осећао обавезу те природе.
Руски амбасадор у Тирани послао је јасну поруку Приштини, јер му је незгодно да опомене Владу у Београду, да Резолуција СБ УН 1244 не дозвољава формирање војске Косова. Међутим, Вучић је на сугестију Меркелове, а на шта је сагласност дао и Лондон, озваничио напуштање Резолуције 1244. Стога непрестано у Скупштини Србије истиче „важност бриселских преговора“.
Вучић је Србију довео у колонијалан однос према ММФ и НАТО, а Србију и Србе ће довести у тешку и неизвесну ситуацију. Одушевљење које је показао поводом наоружања из Русије одглумљена је и чиста фарса. Када авиони стигну у Србију Вучић ће указивати да нема новца за обуку пилота, за резервне делове, за напредне комуникационе системе. НАТО неће дозволити оперативност пристиглог руског оружја а Вучић ће га користити само у циљу предизборне кампање.
Ко у ствари управља Србијом? Преко Вучића Лондон унутрашњом политиком, Меркелова у питањима која се тичу Косова и миграната, Мило Ђукановић у области безбедности и уносним пословима.
