Прочитај ми чланакТамо, на мансарди, биле су самице. У једној је био затворен Џони Рачић, за кога су му објаснили да је близак рођак Николе Пашића, а на другом прозору видео је брадатог човека за кога се испоставило да је Никола Калабић
Београдски архитекта Александар Ајзинберг, један од Јевреја који су преживели Други светски рат, у писму листу Политика, испричао је о свом сусрету са Николом Калабићем (окривљеним за сарадњу са окупатором) у затвору Озне.
После вишегодишњег скривања од окупатора у Хомољским планинама све до краја немачке окупације, Ајзинберг се вратио у Београд. Међутим, уочи 1. маја 1945. године ухапшен је не би ли нове власти провериле је ли био сарадник окупатора или народни издајник, те је у Ознином затвору на Обилићевом венцу провео 65 дана. Првих педесетак дана, пише у свом писму, седео је са још десетак затвореника, на последњем спрату у соби број 82. Прозор собе гледао је на светларник, те су одатле могли да виде друге затворенике којима је прозор гледао на исто место.
„Са њима смо разговарали прстима, користећи ону једноставну азбуку коју смо сви научили још у основној школи. Наравно, морали смо пазити да нас не примети стража са горњег спрата“, присећа се Ајзинберг.
Тамо, на мансарди, биле су самице. У једној је био затворен Џони Рачић, за кога су му објаснили да је близак рођак Николе Пашића, а на другом прозору видео је брадатог човека за кога се испоставило да је Никола Калабић.
„Тукли су га по табанима – једном је некако успео да подигне ногу до висине прозора. Оно што смо видели било је црно и натечено“, пише Ајзинберг о Калабићу. Он је о томе писао у својој књизи „Писма Матвеју“, епистоларном роману сачињеном од успомена на детињство и младост пре Другог светског рата, на време немачке окупације коју је као дечак провео по хомољским селима, кријући се с мајком од фашиста, и на године непосредно после ослобођења земље када је хапшен и од нових власти.
„Калабића сам виђао касније у разним новинама и препознао човека из затвора“, закључује Ајзинберг.
