Прочитај ми чланакМного читалаца су поставили слична питања - Зашто Путин не оснује странку у Србији? Зашто не финансира и подржи патриотске снаге? Зашто нема своју телевизију?
Покушаћу на сва та питања да одговорим, али претходно морамо знати, на основу досадашњег начина владања Владимира Путина, какав је карактер и каква политичка стратегије у борби против Звери звана Нови светски поредак.
Подсећам на чињенице које се морају знати у једној оваквој расправи.
1.) Према мом знању руске историје, никада у руској историји није постојао цар/царица или председник Русије који је био већи визионар државник, мудар стратег, прорачунати трговац, лукави преговарач, вешт политичар, лично способан и окретан, модеран и храбар као што је то данас Владимир Путин.
Још једна особина га краси: није постао, како то код Руса бива, окрутни тиранин према своме народу, мада има апсолутну власт.
2.) Путин има, наравно, доста и негативних особина. Мени лично сметају две: његово слабо познавање економије и велика везаност за људе из младости, који нису способни да прате његову државничку визију, а којима он поверава велике државне послове.
3.) Путин је успео, одупирући се сатанистичким силама злогласне Фамилије, да Русију спаси уништавања и окупације.Постао је симбол националног и државног отпора других држава и народа за својом сувереношћу, националним идентитетом и слободом. Тако је његов отпор добио узвишени људски и планетарни смисао.
4.) Путин на власт није дошао демократским изборима, него је доведен тихим државним ударом петроградске групације КГБ-а.
5.) Путин је прошао највише школе КГБ-а, обуку за шпијунажу и контрашпијунажу, припреман је и дрилован да управља сложеним државним системима, уиграван, трениран и извежбан да буде на челу најбогатије природним ресурсима државе на планети-Русије.
6.) Пошто је израстао из Службе, и то из њеног правно-политичког оделења, научио је да поштује правила Службе, зна шта је хијерархија, команда, одговорност за преузете обавезе, извршавање задатака, савладао је одлично руско и међународно право и научен је да буде одан успостављеним процедурама и нормама и поретку функционисања државе. То је важно за разумевање његовог карактера у политици, јер он, на сву срећу, није политичар, него државник.
7.) Државно правно образовање, научена дисциплина у Служби, природна интелигенције, и контраобавештајно искуство у пракси су се одлично уклопили са фер плеј кодексом борилачких вештина, па је његов фајтерски, улични нагон да се супротстави безобразнијим и снажнијим барабама, одлучност и одлична процена сопствене могућности, било укроћено његовом свешћу о својој изузетној историјској одговорности, не само за судбину руске државе и нације, него и за судбину поробљеног човечанства од стране неолибералних тирана.
8.) Украјина је била смртоносна замка за Путина, али он је прозрео ту прљаву и намештену игру окрутних крсташа и вешто је избегао постављену замку. Није послао армију у Украјину, како су тражиле напаљене српске естрадне патриоте, јер би то био недозвољен упад једне сувере државе у територијални интегритет друге међународно признате државе, што би Путина довело у велике невоље и он би био оптужен за изазивање новог светског рата. Не треба да би гангстери са Вол Стрита једва дочекали тај ратни сценарио. Путиново стрпљење се данас исплатило. Украјина је пред распадом.
9. Случај Украјине је показао његову доследност и истрајност. Остао је веран поробљеном руском народу у Украјини, није их издао као несретни Милошевић све Србе преко Дрине, чврсто је стао уз њих, пошто су они били одлучни у својој борби за независност и сувереност, против нацистичког режима у Кијеву. Истовремено показао је да се руски медвед буди из дугог сибирског сна и да има оштре зубе.
10. Враћање Крима у састава РФ, Путин је урадио легално, након одржаног референдума, када је суманути Хрушчов поклонио Крим Украјини 05.02.1954 и никаквог референдума није било, док је 96,6% грађана Крима гласало да се врате Русији.
11. Путин је наложио да се реконструише и догради џамија у Москви, која је постала највећа џамија у Европи, чиме је показао да жели јединство Русије, без обзира на националну и верски припадност.
12. Путин није интервенисао у Либији из два разлога : први,потпуно одсуство оперативне визије и стратегије Гадафија, који није разумео промене у светској политици и други, Путин још није био војно спреман да се сукоби са насилничком политиком НAТО зликоваца и морао је да купује време у чему се он извештио од доласка на власт.
13. Сирија је била прекретница, Стаљинградска битка у одбрани човечанства од побеснеле Звери Новог светског поретка.Оно што је пресудно важно да нагласим, Путин је отпочео војну интервенцију на позив Aсада, легитимног председника Сирије и тако је добио међународну легалност за војни ангажман руских трупа у Сирији.
14. Aвантура са Ердоганом је последњи покушај ратних крсташа из Вашингтона да испровоцирају Путина и да га увуку у рат, али Путин је прозрео тај прљави и намештени сценарио и остао је прибран, да би, након лажног државног удара, проваливши фолирање Султана, приморао га да дође у Москву и да се поклони руском императору.Тако је Путин приморао Ердогана на сарадњу, држи га на узди и користи га да контролише муслимане на Балкану и Блиском истоку.
15. Пројекат Евроазијске уније постаје данас тржиште које има највеће потенцијале за привредни раст. Удруживање у такву заједницу, која поштује сувереност сваке чланице, где нема бриселских комесара, који намећу своје бирократске интересе, показује се модернијим обликом привредног и политичког повезивања држава. Путин је успео да добије за савезника моћну и сверастућу Кину, не само у добросуседским односима држава, него и као значајног партнера у супротстављању Вашингтону.
16. Уздизање земаља БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу су показали одличну стратегију Путина да се мења униполарни свет и да се што више држава укључе у борбу против америчког глобалног колонијалног империјализма.
17. Трампова победа, добијена на легалан начин, била би немогућа без велике подршке Путина који је, победом Трампа, привремено успео да смањи интензитет сукоба са Вашингтоном и који поново добија драгоцено време да још више ојача и спремно дочека одлучујућу битку са силама Зла.
18. У овој години очекујем, већ се увелико на томе ради, да Путин крунише своју политику победом националних кандидата у Италији, Француској и Немачкој, а када се то догоди, онда је потпуно јасно да ће Брисел морати да прогласи банкрот. У Бугарској, Молдавији, Естонији и Мађарској побеђују националне политичке снаге, који устају против Вашингтона и који се окрећу Русији.
19. Понуда Волксвагену да отвори своју фабрику у Русију и да тако изађе из садашњих проблема, наметнутих од стране Вашингтона, само је доказ Путинове вештине и ингениозности у вођењу државне политике. Aко смо све ово разумели, онда сада пишем о односу Срба и Путина и одговарам на сва постављена питања.
1. Према мојим сазнањима, Путин гаји братске односе према Србима и има високо поштовање за вековне жртве које су Срби поднели у борби за своју слободу и национални идентитет, па ће српско питање да се решава у склопу руског питања у светској политици.
2. Истина је да Србија не би данас била целовита да се Русија није уздигла и да Путин нема такав однос према Србима, јер би нас сатрапи из Брисела и Вашингтона сигурно одавно сатрли и свели на Београдски пашалук, што је крсташка политика стара најмање двеста година.
3. Путин нема намеру да Србију претвори у руску губернију, нити је наш национални интерес да Србија постане руска губернија. Све остало су лажи и подметања злобних малограђански ЕУ фанатика из Круга Двојке
4.Политичка квазиелита Србије је дилетантска, историјски неодговорна, политички неписмена, шарлатанска, шибицарска и паланачка. Нису разумели историјске токове. Нису разумели шта се догађа у свету. Године 1989., након пада Берлинског зида, окрећу се пијаном Јелцину и бране комунизам, а године 2016, уместо победника Трампа, финансирају и подржавају Злу жену.
5. Српска политика од Петооктобарске контрареволуције до данас је изузетно антируска, окренута искључиво Бриселу и Вашингтону, која у Русији не види савезника, него непријатеља, а Путина сматрају азијатским деспотом.
6. Сви лични покушаји Путина да помогне српским политичарима на власти од недоследног шибицира Ђинђића до сервилног издајника и лудака Вучића нису уродили плодом, јер налогодавци из Брисела и Вашингтона то нису дозвољавали.
7. Упркос таквом ставу српске политике према Путину, он наставља да брани Србију. Њега занима да Србија остане независна и суверена држава. Њега не занима ко влада Србијом, то је изборна воља грађана,њега занима одбрана државе Србије. То је, као што сам показао, у складу са његовим поимањем међународне политике.
8. Путин је легалиста и директно се не меша, као што раде Вашингтон и Брисел, у унутрашње ствари неке државе.То је битна разлика између Путина и крсташа, коју не желе да виде острашћену Еуфанатици.
9. Путин неће да оснује своју странку у Србији и да повреди право народа на самоопредељење. Путин чека да се ми сами изборимо са својим проблемима и чека да се формира јака родољубива листа поштених, правдољубивих, радних и честитих грађана Србије, који ће постати велика демократска снага за системске промене политике у Србији. Преговарати са уситњеним и прождрљивим патриотским естрадним русофилима, који чекају да добију паре, како би их покрали, није вредно једног великог државника који данас решава судбину човечанства у одбрани за слободу и правду држава и народа.
10. Паразитске посвађане патриотске снаге у Србији чекају да их Путин и Русија доведу да владају Србијом. Нити те политичке хуље требају Србији, нити требају Путину нити Русији.
11. Проблем, господо другови, није у Путину и Русији, него у нама. Све док ми не покажемо да заиста разумемо светске историјске токове, све док смо подељени и посвађани, болесно сујетни и завидни, док гледамо само своје ситне, личне интересе,док нисмо спремни да се удружимо у одбрани и спасу Србије,тешко да ће нам Путин и Русија моћи да помогне. Лично сам против такве помоћи, јер нам она само отежава садашњу политичку ситуацију и доводи на власт неке нове преваранте. То нам свакако не треба.
12. Залажем се, на крају, да се усмеримо на наше унутрашње проблеме и да изнађемо снаге да победимо сами себе, своју болесну сујету, нарцисоидност и политичко лудило, да интерес Србије и народа ставимо испред нашег појединачног интереса и да ова генерација данас која живи, без обзира на године старости, изнесе своју историјску обавезу и наредној генерацији остави државу Србији у много бољем стању. Да ли ће се то догодити? Мора! Упркос свему, сви историјски услови су се створили да Србија направи суштински заокрет.
И наш јавни рад мора да буде на разумевању грађана у ком добу живимо. То називам – натапање! После натапања долази буђење и побуна. Стање у држави је неиздрживо. Грађани су на потезу. Оно што ми морамо да урадимо, не смемо да тражимо од Русије и Путина.
