Прочитај ми чланак
Дуго, упорно, на крвавим ножевима и загрејаним пушчаним цевима стварана је велика албанска држава. И створена је. Преостаје само чин проглашења којим ће се и формално објединити данашњи простор Албаније, Косова, западне Македоније и један део Црне Горе. Али, Европа и велике силе то неће дозволити; чујем већ како у Београду хорски креште они који ништа не знају и они који су у реализацији тог пројекта дали свој допринос, редовно узимајући новчане и друге надокнаде.
Председник Србије изјавио је пре неки дан да смо сведоци рађања велике Албаније. Допуна; тога су сведоци били и наши прадедови, али за разлику од нас ништа нису могли да ураде. Кад кажем нас, мислим на крај двадесетог века, на режим Слободана Милошевића и оне две, три године колико је тај човек имао на располагању да повуче неколико мушких, државничких потеза. Није их повукао. Из страха, или зато што није знао шта му је чинити, свеједно је.
Како је настала велика Албанија, етнички чист, заокружен простор на којем живе, или ће ускоро да живе, само Албанци? У којој мери су кумовале велике силе? Какве везе са свим тим имају југословенски комунисти?
У најкраћем: Камен темељац велике албанске државе на Балкану ударен је 1878. године, у Призрену, где су виђеније шиптарске главе, осетивши да се Отоманска империја руши, тражили начина да добију своју националну државу. Послали су и емисаре да ту идеју изнесу бар на маргинама Берлинског конгреса, који је почео малтене неколико дана након састанка у Призрену, али ништа нису постигли. Албанско питање је у старту одбио немачки канцелар, Бизмарк, рекавши да Албанци као посебан народ и не постоје. То је турско питање – казао је Бизмарк.
Шиптари су разочарани, али им не пада на памет да одустану. Траже аутономију од Турске, ратују у њено име, протерују Србе из тзв. Старе Србије, онда се окрећу против Османлија, закључују примирја, крше их, и стално, са великом вером и жртвама, раде на етничком чишћењу простора за који су тврдили да им припада. Све то време имају значајну подршку Лондона, највише Бенџамина Дизраелија, британског премијера, једног од најутицајнијих европских политичара друге половине 19. века. Он је на заседању Призренске лиге имао свог представника, конзула Харија Купера.
Дизраели чини све да помогне Албанцима и нашкоди Србији. Даје изјаве о Србима које су класични примери расизма; тражи да Турска остане на Балкану, како би се спречио продор Русије у тај регион, предлаже територијално комадање српских простора… Албанија стиче независност 1912. године коју Шиптари, видеће се ускоро, прихватају само као нуклеус друге, велике, албанске државе.
На 4. конгресу КПЈ, одржаном 1928. године, у Дрездену, донет је Програм који тражи константан рад југословенских комуниста на разбијања Краљевине Југославије и стварању независних држава Словеније, Хрватске и велике Албаније. Колико су комунисти били доследни најбоље говори податак да су након освајања власти, 1945. године, донели закон о забрани повратка на Косово и Метохију Срба протераних за време окупације.
Све време шиптарског оружаног устанка на Косову, од почетка деведесетих до НАТО бомбардовања, Албанија је отворено подржавала и наоружавала устанике, али Србији то није било довољно чак ни за прекид дипломатских односа са том земљом, камоли да укаже на стварање велике Албаније. Ниједном, ни случајно, представници ДОС-а, за свих 12 година владавине, нису дотакли тему велике Албаније. Ни они ни њихови медији.
Данас на граници између Албаније и Србије, односно, Косова, нема никога. Идеја из Призрена је реализована. Чека се окончање посла у Македонији и свечано проглашење.
Ратко Дмитровић
(Вести онлајн)
