Прочитај ми чланакВучић добро зна како се све очас посла преокрене, па отуда маркетиншка и медијска "артиљеријска припрема" мора бити темељна. Други круг је психолошки толико незгодан да Коштуница у њега чак није хтео ни да иде у оним судбинским изборима с Милошевићем.
Маркетинг компаније СББ која је покренула кампању за промену свести грађана о односу према животној средини, чини се да је успешнији од спотова и слогана и Вучића и његових опонената. Назив кампање је „Не прљај. Немаш изговор!“. Замислите ове слогане док их изговарају председнички кандидати и јавне личности које их подржавају – зар не би било ефектније? Само да се слогани раздвоје: „Не прљај!“ (Вучић се обраћа „мрзитељима“, а „Сви против једног“ њему).
„Немаш изговор!“ (… да не гласаш за мене – Вучића или једног из каталога „Сви против једног“). Врло могуће да ће СББ променити свест грађана о екологији, много елегантније него што Вучић покушава да промени свест грађана у смислу предузетништва, а што заиста – с обзиром на „технике“ – делује понекад, упркос племенитим намерама, као лоботомија.
Јесте ли заборавили ефектни еколошки слоган Оливера Дулића „Очистимо Србију!“? За ту кампању напредњаци су жестоко 2012. оптужили Дулића за малверзације. Мада, еколошки слогани су политички врло апликативни, употребљиви у смислу „великог спремања“ и „раздвајања кукоља од жита“. Или – „Гласајмо. И повуцимо воду“. Са обавезним позадинским звуком водокотлића.
Опозиција страхује какве напредњаци имају све технике за изборне малверзације – помиње се чак и „чаробни прстен“ који имена битнијих опозиционих кандидата на листићу чини невидљивим, дакле прстен моћан малтене као онај Сауронов који је Фродо носио у Мордор. Власт се прави да страхује како ће кантаутор Владо Георгиев и шминкерка Јелена Маћић завести „јакобински терор“ након реализације „сценарија“, а у ретроспективама досовске пироманије и „терора“, баш у контексту вешала, чудно је да се нико још није сетио поруке Ненада Чанка Слободану Милошевићу у смислу где ће довести и где ће тачно „обесити ђубре“.
У време појаве „Независности“ у Пољској, генерал Никола Љубичић је знао рећи како смо „ми“ (комунисти) власт освојили крвљу и нећемо је другачије дати. После се то приписивало и Мири Марковић. Неко из маркетинга треба да подсети ове Вучићеве да су они власт освојили изборима (и то више пута узастопно и неоспорно), и да не треба фројдовски да најављују да ће је бранити као да су је освојили крвљу. Једног дана, тешко овог априла, на изборима је могу и изгубити. Не морају „у крви на улици“. Зато и постоји демократија.
Никада овако избори нису коинцидирали с мартовским бројним годишњицама. Конфузија је велика: све се опет свело у Пожаревцу „под липом“ на Мркоњића и Вулина, који ту сигурно нису били као изасланици Дачића и Вучића. Можда и перверзним, али ипак пијететом према Ђинђићу, Вучић и власт су обележили 12. март, али пијетет према техничком вођи ДОС-а мало делује шизофрено уз паралелну антидосовску хистерију. Таква когнитивна располућеност вероватно је намењена бирачима који у два понуђена скупа од којих један нуди слике животиња, а други словима њихове карактеристичне звуке – тешко могу да мачку повежу са мјау-у-у, краву са му-у-у-у, пса са ав-ав, свињу са грок-грок. Али, што је таквих гласача више, више је и стабилности.
Лакше је остварити визију са оним присталицама које су 2011. у подземном пролазу на београдским Теразијама кренуле узбрдо док су покретне степенице ишле низбрдо. Можда, гле апсурда, остварити чак и Ђинђићеву визију. Пре с њима него с реалним реформским партнерима у социјалној структури друштва. Броји се само крајњи резултат. Као у фудбалу.
Сталним пропитивањем Саше Јанковића где је био Деветог марта и Петог октобра, Вучићева пропаганда индиректно потврђује да су то били велики и важни датуми. Иако, с друге стране, покушава да направи континуитет са оним што је Милошевић давно крстио као „силе мрака и безумља“.
Режимска пропаганда направила је од Саше Јанковића, Вука Јеремића и Бошка Обрадовића неку врсту тријумвирата крштеног као „ЈОЈ“ коалиција. У подтексту они су за вучићевце „Хаос коалиција“ јер хоће „крвави сценарио“ (по могућству украјински), али „ЈОЈ“ је ефектније јер је пакосније.
