Прочитај ми чланакПредседнички кандидат Двери, Бошко Обрадовић, разговарао је у Дому омладине у Београду, са младим људима, којих је било преко 150, који су му износили своје ставове, постављали питања, тражили савете, како да живе и раде у Србији, са оваквим системом, који им не да да се остваре.
„Зато остајем овде. Зато нема тог туђег неба, које може да изгледа као српско небо. Нема те воде. Нема те хране. Нема тих људи. Нема тих љубави. Нема те лепоте. Нема тог уживања, ако хоћете, а хоћемо уживање и у овоме животу, јер смо рођени и за то. Као што смо рођени и за неку моралну одговорност и за неки идентитет и неку борбу, од које нема одступања.
Немојте одустајати. Немојте бежати из своје земље. Немојте се плашити изазова. Немојте ћутати и трпети понижење и увреде“ – рекао је Бошко Обрадовић.
Он је поручио младима да не дозволе да их ови преваранти, пљачкаши, лопови и издајници, терају са сопствених огњишта.
„Нема обећане земље ван своје земље. Нема среће ван своје државе. Обишао сам више од шездесет српских заједница у Европи, Америци, Канади, Аустралији, Јужној Африци.
Добро познајем како живе наши људи у иностранству. Живео сам са њима. Нисам одседао у хотелима. Живео сам са њима, са њиховим породицама, у њиховим породичним домовима.
Видео сам ту носталгију. Видео сам тај осећај неиспуњености. Тај осећај, да је све то лепо. И лепа је та кућа и нов је тај ауто и добар је тај банковни салдо, али има нешто, што није добро, што није довољно срећно, што те голица и прави проблем, да једноставно си нешто промашио. Да нешто није како треба. А то је своја отаџбина, то је своја земља, то је своје родно село, то је свој родни градски кварт, то су твоји људи, твоје комшије, твоји школски другови, твоји пријатељи, твоји кумови, твоји рођаци, то је твоја симпатија из основне школе, из средње школе, која је заправо тај осећај живота, који не можеш да нађеш на неком другом месту и не можеш да га одглумиш, и не можеш да га купиш за паре“ закључио је председнички кандидат Двери.
