Прочитај ми чланакПрича о миту да су авиони РВ и ПВО ВЈ током агресије НAТО на СРЈ извели спектакуларну акцију бомбардовања аеродрома Тузла и Ринас и даље је веома актуелна и привлачи медијску сензацију, упркос томе што се тај догађај уопште није ни десио, али је био значајан јер је у једном тренутку током 78 дана бомбардовања подигао морал становништва.
Бомбардовање аеродрома у Тузли и Ринас код Тиране ушао је у највеће српске митове, а теоретичари завере и даље не одступају од ове приче тврдећи да се она догодила, и да се све заправо крије.
Како је кренула прича
Наиме, средином априла 1999. године један одавно угашени недељник по први пут изнео је информацију да су југословенски авиони у тајној мисији бомбардовали аеродроме у БиХ Дубрава код Тузле и Ринас код Тиране. Према тврдњама те приче, која се и данас може пронаћи на интернету тврди се да је 18. априла 1999. на аеродрому Поникве окупљена комбинована ескадрила од 6 орлова 2 МиГ- 21 и једног супергалеба Г4, чији је задатак био да у ниском лету дођу до Тузланског аеродрома и униште што више НAТО авиона, који су стајали на стајанци.
Радња овог мита наставља узбудљивом причом која више личи ха Холивудски блокбастер него на реалну ситуацију да су НAТО авиони нападнути на стајанци јер авакс који је летео изнад БИХ због квара наших оперативца није био у функцији.
Занимљиво је да нико не наводи постојање авкаса изнад Мађарске, Хрватске , Јадрана, Македоније, шпијунских авиона У-2 и гомиле извиђачких сателита.
Елем, по том миту изненађење је било потпуно па су наши авиони примећени тек на 10 км од Тузланског аеродрома а тада је било касно да НAТО авиони узлете. Четири НAТО авиона у паровима су наводно била спремна за узлетање али су наши пре њиховог полетања већ напали. Била је то изузетно ризична акција и иако је из наше базе јављено да су наши авиони примећени нико од пилота није желео да акцију прекине.
По изјави неког наводно мајора Гавриловића који је летео на једном од орлова, он је испустио бомбе на групу оштећених НAТО авиона који су се налазили на писти скроз десно, и окренуо летелицу да би поново напао хеликоптере. За њим су кренула још 3 орла и испустила терет свако на већ одабране циљеве, док су 2 орла остала да прецизније гађају авионе који су се спремали да полете и 8 ловаца који су пре неки дан стигли у Тузлу. Два МиГ-21 и супергалеб су ракетама и митраљезима довршавали посао.
Теоретичари завере тврде да је цела акција изведена муњевито, а наводно је трајала око 15 минута и тада је у повратку ка Пониквама ракетом са земље оборен један наш Орао. Осталих осам авиона се вратило до аеродрома Поникве. Епилог ове акције су уништена 17 авиона и 3 спасилачка хеликоптера НAТО.
Други налет и напад, наводно се догодио на аеродром Ринас где је била стационирана ескадрила од 12 Aпача ракетних хеликоптера који су требали да буду ваздушна подршка. Aкција је изведена тако што су 2 супергалеба Г-4 синхорнизовано полетели са аеродрома Поникве и Голубовци, када су прво до Ринаса стигли 2 супергалеба Г -4. Резулати напада говоре да је 5 апача а сва 4 Галеба су успела да се неоштећана врате у своје базе.
Мемоари високих официра ВЈ и самог главнокомандујећег НAТО пакта Веслија Кларка, као и велики број публицистичких радова никада нигде нису потврдили истинитост ове информације, напротив потврђено је да је то само нечија фикција јер истина је једна да ловци МиГ -21 који су наводно напали Тузлу никада нису полетели јер је њихово полетање било већ прве ноћи агресије строго забрањено. Такође велики број аеродрома је уништен као и авиона на аеродрому Подгорица.
Остаје једно релано питање зашто већ пуних 18. година овај мит остаје веома јак и присутан у народу, да неки појединици и даље верују у успех ове фантомске операције, док се о акцијама југословенских пилота орлова у борби против терориста ОВК мало зна, а још мање о харбрим пилотима хеликоптера који су евакисали рањене и повређене војнике са територије КиМ.
