Прочитај ми чланакПротивници сматрају да је лажна јер је написана измишљеним облицима разних словенских језика без икаквих граматичких правила. То, пак, не спречава многе неопагане да ову књигу користе у својим ритуалима.
Велесова књига је толико контроверзна да је забрањена у Русији. Они који је подржавају кажу да ове дрвене дашчице садрже урезане културалне, историјске и религијске чињенице о Словенима који су живели од 7. века пре нове ере до 9. века након Христа. Њени критичари, са друге стране, тврде да је наводни древни текст пун надрилекарства и квазиапотекарства и иду толико далеко да доводе у питање репутацију научника који су их истраживали.
Сматра се да је Велесову књигу почетком 20. века открио Изенбек Артурович у срушеном замку у Украјини. Изенбек је напустио Русију и, након што је пропутовао свет, настанио се у Бриселу, свуда је носивши са собом.
Прва особа која је испитивала даску био је руски научник Јуриј Мирољубов. Он ју је узео од Изенбека и провео петнаест година у њеном проучавању и превођењу текста за који је сматрао да је написана на глагољици, претечи данашње ћирилице.
Књига је сачињена од 42 дашчице од брезиног дрвета величине 38 са 22 сантиметара. Слова урезана на њој различите су величине и облика, па је могуће да су их различити писари урезивали у разним добима. Неке дашчице на себи имају симболе бикових глава, животиња и сунца који су вероватно представљали месеце у години. Они који су направили ове дашчице прво су их тесали, а онда након урезивања слова префарбали црном бојом која је с временом избледела.
Књига почиње речима „Ову Велсову књигу посвећујемо нашем богу који је наше уточиште и снага“. Велес (или Волос) у словенској митологији представља бога пољопривреде и стоке од чије милости су наши старословенски преци зависли.
Књига почиње у 10. веку пре нове ере када су стари словени живели у „земљи седам река преко мора“, вероватно на месту данашњег Казахстана. Словени су мигрирали у Сирију, а затим се настанили на Карпатима у 5. веку старе ере на територији садашње јужне Пољске, Чешке и Украјине. Тамо их је накратко заробио краљ Набсур. Ту су се остали и неколико векова живели спокојно.
Почетком 4. века нове ере, Словени су водили ратове са Готима, Хунима, Римљанима и Грцима. У књизи се на неколико места спомиње и краљ Ерманарик који је владао великим краљевством и против кога су се наши преци борили. На крају књига кратко описује период од 5. до 9. века и завршава се са Норманима.
Многи истраживачи сматрају да иако ова књига не мора бити нужно историјска, њена забрана је бесмислена јер она свакако може представљати забавну књигу фантастике. Противници сматрају да је лажна јер је написана измишљеним облицима разних словенских језика без икаквих граматичких правила. То, пак, не спречава многе неопагане да ову књигу користе у својим ритуалима.
