Прочитај ми чланакЗнате ли ко је био Пал Телеки? Да ли вам значи нешто његово име? Не? А требало би... Овај мађарски премијер одузео је себи живот 03. априла 1941. године и то - због Југославије!
Син мађарског политичара и министра унутрашњих послова Гезе Телекија и Ирене Мурати, ћерке богатог грчког трговца, Пал, рођен је у Будимпешти 1879. године. Студирао је право и политичке науке, а докторирао је економију. Пре Првог светског рата, у којем се борио као добровољац, постао је универзитетски професор и један од највећих експерата у пољу географије и друштвено-економских послова.
Пал Телеки био је прилично контроверзна фигура мађарске историје – овај научник био је премијер Мађарске у неколико наврата (1920-1921, 1939-1941) и трудио се да очува аутономију своје земље под тешким политичким околностима. Међутим, познат је и по томе што је први у Европи донео противјеврејски закон – мало после Првог светског рата – ускративши Јеврејима пуно право на образовање.
Као такав, сарађивао је са нацистичком Немачком још у раним фазама Другог светског рата.
Надао се да ће Мађарска имати користи од Немачке у враћању изгубљених територија, међутим, схватио је да његовој земљи прети превелика опасност од Хитлера.
Подржао је разбијање Чехословачке и Румуније, премда није хтео да омогући приступ мађарској железници како би олакшао напад на Пољску 1939. године, уз образложење да у тој земљи живи мирољубив народ. Тако је преко 100.000 пољских војника и цивила побегло из Пољске и прешло границе Мађарске.
У априлу 1941. Пал Телеки се нашао под великим протиском. Немачка је тражила његову помоћ у нападу на Југославију лажући о дешавањима у нашој земљи, а с друге стране, Велика Британије претила је ратом ако Немци пређу преко мађарске границе. Плус, Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске.
Био је то и сувише велики притисак за овог човека, а излаза није било. Телеки је, када је добио потврду да су нацистичке трупе ушле у Мађарску, ставио пиштољ у уста и убио се. На столу је остало писмо упућено Миклошу Хортију, мађарском регенту.
Ваше височанство, прегазили смо своју реч и то из кукавичлука, нисмо испоштовали Споразум трајног мира са Југославијом. Нација то осећа, а ми смо одбацили своју част. Сада смо савезници ниткова јер ни једна реч о наводним злочинима није тачна. Ни против Мађра, чак ни против Немаца. Постаћемо лопови! Крашћемо људска тела и душе! Нација смећа. Нисам те спречио у томе. Ја сам крив – стоји у опроштајном писму.
Немачка је три дана касније, 6. априла 1941. године напала Југославију. Многи историчари Телекијев чин посматрају као патриотско дело и знак протеста против окупације.
– Његово самоубитво је било жртва која је требало да њега и његов народ ослободи кривице за учешће у нападу Немачке на Југославију – записао је касније британски премијер Винстон Черчил.
Што се Британије тиче, чије се реакције Пал Телеки толико плашио, она је накратко прекинула односе са Мађарском, али рат није објавила све до децембра те године.
