Прочитај ми чланак
Европа је донедавно за Латинску Америку била светионик, огледало у коме су желели да се огледају: да достигну њене стандарде у развоју демократије, поштовању права мањина, социјалних бенефиција, отворености друштва.
Са економском кризом, ствари су се обрнуле па Европљани данас траже савет од Бразила, Мексика или Аргентине…
Шта о плановима из Брисела, за излазак из кризе, мисли, на пример, бразилски министар финансија Гидо Мантега (63), заслужан за економско чудо у највећој латиноамеричкој земљи, а шта Карлос Слим, мексички предузетник, учвршћен већ годинама на првом месту „Форбсове” листе најбогатијих људи на свету, интересовало је пет европских дневника (мадридски „Паис”, лондонски „Гардијан”, варшавску „Газета”, торинску „Стампу” и париски „Монд”) у оквиру медијског пројекта за подстицање дебате о будућности Европске уније.
Мантега сумња пре свега да је „политички изводљиво рећи народу, да плате настављају да падају, да ће се незапосленост повећавати следећих неколико година, да ће већ угрожено становништво живети још теже, пре него што му можда буде боље”. Чини му се да је то „политички лудо смела стратегија”, а да је истовремено некомплетна, јер се бави искључиво решавањем проблема дуга. То би имало смисла једино када би се истовремено предузеле мере за подстицање раста.
Он предлаже да се створи „један инвестициони европски фонд за финансирање инфраструктуре”, али и „поред залагања (француског председника) Франсоа Оланда” не види да се „подстицају запошљавања поклања довољно пажње”. Мантега критикује Немачку јер је „њен предлог за економско оздрављење окренут према немачким бирачима”. Немци, упозорава бразилски министар, „превиђају да ће и они имати огромне губитке, ако крахирају шпанске банке”.
Бразил је спреман да помогне европски опоравак, као што је предложено још прошле године, тврди Мантега, али додаје да ће се то десити „само уколико Европа испуни услове које смо поставили”.
Мантега тражи да „профункционише Европски стабилизациони механизам ” и да „Европа прво сама уложи у сопствени развој”. Тек тада би земље БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка) пристале да повећају допринос ММФ-у на 80 милијарди долара, као што је то предложено на самиту Г-20 у јуну у Мексику.
Упркос свом поодмаклом добу, Карлос Слим (72) и даље је најуспешнији предузетник на свету. Он очекује да Европа хитно продужи радни век и да становници Старог континента одлазе у пензију са 70 година или касније „у данашње време кад ће очекивани просечни људски век достићи 85 година”. Слим тврди да је „актуелни европски модел државе социјалног благостања постао неодржив”.
Он подржава „модел универзалног здравственог осигурања”, али се здравство мора „учинити ефикаснијим, тако да се избегну злоупотребе и превелики трошкови”.
Незапослени би, сматра он, уз помоћ коју добијају од државе, морали да иду на преквалификацију „у складу са пословима који ће се на тржишту рада тражити у следећих пет до десет година”.
„Једино посао може да савлада сиромаштво. Људи морају да буду задовољни својим послом, јер то је оно што чини човека достојанственим. Посао није само друштвена обавеза, него и емотивна потреба”, тврди најбогатији човек на свету који је давно, да је хтео, могао да престане да ради.
И поред критике, Слим улаже у Европу.
„Технологија информација је у епицентру наше цивилизације, а моје компаније су увек биле авангардне. Мислим да се исплати улагати у овом пољу. Дугорочно ће сигурно моје инвестиције у туризам, здравствене установе за негу старих људи, у телефонију у Европи, бити врло исплативе. И довешће до бржег и масовнијег запошљавања”, каже Слим.
(Политика)
