БЕОГРАД – Језиво.
Укупну штету насталу због 24 спорне приватизације, које полиција интензивно истражује, немогуће је прецизно утврдити, али се процењује да је у питању износ већи од десет милијарди евра.

Учесници малверзација у којима су настали огромни губици за државу и грађане, а о којима је Курир писао у протеклих девет година, ускоро би се могли наћи иза браве јер полиција убрзано ради на прикупљању доказа. Тако ће све сумњиве приватизације о којима је наш лист писао коначно добити свој епилог пред лицем правде!

Бушатлија: То је сад преточено у јавни дуг земље јер је државна имовина продата, а није наплаћена
Износ директне штете у појединим спорним приватизацијама процењују се од неколико милиона евра па до 100 милиона евра, као у случају приватизације „Сартида“. Јелисавета Василић, члан Савета за борбу против корупције, истиче да се не може лако доћи до износа укупне штете коју је држава претрпела у свим спорним приватизацијама.

– Ми смо обрадили 21 од 24 спорне приватизације које је тражила ЕУ. Извештаје смо доставили полицији јер заједно са њима радимо на томе. Штету нисмо утврђивали, осим у случају Луке Београд, где је она процењена на 21 милион евра – каже Василићева.

Штета од уништавања државне имовине у приватизацији је, према мишљењу финансијског стручњака Махмуда Бушатлије, непроцењива.

– Она може да износи више од десет милијарди евра. То је сад преточено у јавни дуг земље јер сте продали државну имовину, а нисте је наплатили. И испаштају грађани. Ове 24 приватизације само су почетак и требало би све испитати, јер није нормално да је 30 одсто приватизација спорно – каже Бушатлија и подсећа да је нарочито спорно што нико од тајкуна још није одговарао за спорне приватизације.

У Агенцији за приватизацију истичу да је немогуће утврдити колика је штета.
– У свим тим случајевима није спорна приватизација, него начин управљања фирмама после приватизације.

Курир годинама указивао на спорне приватизације

Спорне приватизације

Предузеће оријентациона (директна) штета

♦ Мобтел 1994, 2004. непозната
♦ Југоремедија 2002. до 12-13 милиона евра
♦ Сартид 2003. 77 милиона евра
♦ Нац. штедионица 2001-2003. око 100 милиона евра
♦ Шинвоз 2004. непозната
♦ Ц маркет 2005. минимум 26 милиона евра
♦ Лука Београд 2005. 21 милион евра
♦ Срболек 2005. 10 милиона евра
♦ Азотара Панчево 2010. од 17 до 40 милиона евра
♦ АТП Војводина 2006 – 2008. око 11 милиона евра
♦ Нуба инвест 2009. 5,6 милиона евра
♦ Новости 2006. непозната
♦ Ветеринарски завод Земун 2003. непозната
♦ Застава електро 2006. непозната
♦ Трудбеник градња 2008. непозната
♦ ИП Просвета 2009. непозната
♦ Технохемија 2010. непозната

(Курир)

Ознаке: корупција, предузећа, приватизација, Србија