Прочитај ми чланакСрбији је НАТО „отео“ Косово и Метохију. Србији је остала резолуција 1244 СБУН која се све мање користи као државни разлог националне заштите Срба на Косову. Србија је остатак својих интереса предала мисији ЕУ-ЕУЛЕКС, а ЕУ са својим моћним чланицама и САД признају независност Косова. Пасивност државе око националних и државних интереса започиње још са новом влашћу ДОС-а 2001. године. Све досадашње владе, свака на свој начин чинила је мање према Косову у заштити интереса Србије и Срба на Косову, тако да Косово као национални индентитет, територија и Срби на њој су ушли у „сенку“ пута Србије ка ЕУ. Што се отварају поглавља ЕУ то је Србија све даље од Косова и државних разлога да га афирмише по „дубини“ друштва и државе.
„Корак по корак“ до заборава
Како Косово постепно али свесно терамо у „запећак“ националних интереса и заборав? Србија „корак по корак“ се удаљује од Косова. Није суштина што држава Србија неће признати државни статус Косова. Редом потеза преко директива ЕУ и Бриселског дијалога Србија се „одриче“ својих уставних националних обавеза на Косову и Метохији као и оних које је имала или још увек има по резолуцији 1244 СБУН. Како се још „одричемо“ Косова? Прошло је више од 18 година од успостављања НАТО протектората на Косову под окриљем СБУН и девет година од признања независности Косова моћних држава ЕУ и САД. Косово као национална вертикала, духовно- православни Пантеон Срба, није присутна у српским школама са заветним карактером и националним ставом. Српским „школарцима“ се не објашањава нити даје на знање које су светиње и вредности за Србију и српски народ важне и налазе на Косову и Метохији. Нема националне и патриотске едукације. Тога нажалост нема у правој мери ни у раду СПЦ сем молитве за Косово. Постоји и „завера ћутања“ у раду и деловању српске војске и полиције нити у етичком ставу и понашању државних институција у Србији рачунајући и САНУ. Нешто од свега смо могли да научимо од Израела, Русије и других народа и држава какав став имају према својим националним и територијалним вредностима.
Национална „амнезија“ према Косову
Национална „амнезија“ присутна је све више и на политичкој сцени Србије, почев од појединих парламентарних партија које су се већ „опростиле“ од Косова и саме признају независност Косова, до парламента и владе који према Косову као националном питању прилазе адмнистративно, а не државно и геополитички стратешко. Србија нема стратегију економског деловања на Косову и Метохији пре свега приватних компанија и инвестиција, да се покаже да је Србија присутна и кроз државни и приватни капитал на Косову и Метохији и да се брине о економском опстанку Срба на Косову и Метеохији. Србија нема своју дипломатску нити медијску и лобистичку „свест“ како да своје интересе према Косову и Метохији пласира у свет пре свега у очувању духовних светиња и људских права Срба на Косову. Државна политика је Косово померила при самом дну националних интереса и државних разлога. Први је пут Србије ка ЕУ, други је везан за стране инвестиције и однос према ММФ, трећи је однос према суседима, а при крају је национална и државна политика на Косову и Метохији. Све је то показатељ да Косово одлази све даље и дубље у „заборав“ и „пасиву“ уз прихватање реал-политике, која је сурова и брише Косово из Србије. Само је још потребно то урадити и у Уставу Србије. Дотле Косово је у Србији по Уставу, али је све мање присутно у јавној употреби у Србији. Албанци на Косову су добили оно што су желели а нису имали аргументе , а то је држава, а Србија губи оно зашто има и тапије и историјско памћење. Србија све интезивније „заборавља“ и НАТО агресију 1999. године која је „отела“ Косово из Србије. Сада се „отима“ Косово из колективне свести српског народа.
