Прочитај ми чланакСрпска страна изнела низ неспорних аргумената који не иду на руку Католичкој, односно Хрватској бискупској конференцији у вези са улогом кардинала Степинца. Само папа Фрања може да прекине рад заједничке комисије
Све у вези са радом заједничке међуверске комисије о (не)делима хрватског кардинала Алојзија Степинца уочи, током и после Другог светског рата, као и да ли ће он бити проглашен свецем је у рукама папе Фрање, речено је Танјугу у изворима блиским СПЦ, који енергично одбацују тврдње загребачког „Вечерњег листа“ да је међуверски дијалог о томе у кризи и да ће бити прекинут.
„Папа Фрања је формирао заједничку комисију и једино он може да прекине њен рад“, каже Танјугов извор, и истовремено истиче да верује да се то неће догодити, упркос томе што представник Ватикана у тој комисији чврсто држи хрватску страну.
До сада су одржана четири састанка те комисије, у Ватикану, Загребу, Новом Саду и Пожеги, наредни ће бити одржан у Подгорици, и на тим састанцима је, како наводи извор Танјуга, српска страна изнела низ неспорних аргумената који не иду на руку Католичкој, односно Хрватској бискупској конференцији.
„Очекује се, међутим, да и Ватикан отвори своје архиве да би се утврдиле чињенице. Све до сада изнето не иде на руку Католичкој цркви и све у вези с тим је у рукама папе Фрање“, рекао је исти извор и истакао да питање које би сада могло да се постави је: да ли ће папа смоћи снаге и истрајати до краја“.
„Једино папа може да прекине рад комисије, а ако би се то, којим случајем догодило, Степинац би одмах био проглашен свецем, ако не одмах од актуелног папе, сваки наредни ће то учинити без било каквог двоумљења“, објашњава извор Танјуга.
Што се тиче самог рада међуверске комисије, предвиђено је да она има пет сесија, али се због свеукупне ситуације и спорости Ватикана у достављању архивске документације не искључује могућност да њен рад буде продужен и на наредну годину, сазнаје Танјуг.
Пометњу у погледу исхода састанака и рада заједничке комисије двеју цркава, наиме, унео је загребачки Вечерњи лист тврдњом да српска страна није доказала да је Степинац сарађивао са усташким властима.
„Довршетку канонизације блаженог кардинала Алојзија Степинца ускоро ништа више неће стајати на путу. Наиме, мешовитој комисији Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве, која је основана на иницијативу папе Фрање, преостао је још само један сусрет, с тиме да СПЦ није предочила ниједан доказ који би требао да заустави или до даљњега одложи његову канонизацију“, пише Вечерњи.
Позивајући се на своје изворе, овај загребачки дневник наводи и да српски историчари и епископи СПЦ-а комисији нису предочили ниједан ваљан документ којим би се оспорила Степинчева улога у Другом светском рату, тј. раздобљу које је најспорније за СПЦ.
Иначе, чланови ове комисије заветовали су се на ћутање и по правилу након њиховог сусрета издају се кратка и штура саопштења углавном о томе да је комисија одржала још један састанак, уз навођење теме о којој је бло речи на тој сесији.
Да ништа није онако како то Вечерњи жели да прикаже хрватској јавности потврђује и угледни хрватски теолог и публициста Драго Пилсел, који је писање тог листа назвао „таблоидним“ и „памфлетом“.
„Могу (хрватски члан комисије) Кришто и компанија шкргутати зубима, може Павичић промовисати још на десетке сличних памфлета, може и уредништво Вечерњег листа (ако мисле да им се то исплати и ако мисле да се таблоидним навлакушама може задржати кредибилитет листа) наставити ову кампању дезинформирања, али неће моћи да утиче ни на Папин суд, ни на закључке Комисије ни на оно што ће документи показати и већ показују: Степинчеву одговорност. Јер о томе се ради и ни о чему другом; документи који су обећани српским члановима Комисије од (члана комисије) оца Ардура им се не дају“, поручио је Пилсел у свом тексту објављеном на порталу Аутограф.хр.
Стога, указује Пилсел, усклик „документи, документи, документи“ који, као, мотивише рад модератора Комисија оца Ардуре, у овој „Вечерњаковој или Павичићевој навлакуши“ бива као бумеранг који се враћа и свом силином удара у чело манипулатора.
„Документи, документи, документи…?“. Па, изволите их, господо, прострите их. Немојте се бојати истине о Степинцу ако заиста верујете да је заслужио част олтара и да буде као такав пример хришћанског живота целоме свету“, поручио је Пилсел.
Овај угледни теолог и публициста истиче и да изгледа да манипулатори и не знају друго него да изграђују култ националног свеца, да допуни/поправи наратив који баш и не служи на част хрватским католицима.
„Наратив који каже да је Алојзије Степинац био прави људскоправашки Суперман. Кај год!“, поручује Пилсел и додаје:
„Још нешто: да су озбиљни и да су надарени, да знају шта раде, ови који рогоборе преко Вечерњег листа не би се служили услугама необразованог и неначитаног вртигуза, апаратчика и дилетанта какав је Дарко Павичић“.
Било како било, све се своди на речи Танјугових извора да је одлука о даљем раду комисије, о евентуалног продужетку њеног рада и најзад о томе да ли ће Степинац бити проглашен свецем – у рукама папе.
Овог или неког наредног, показаће време.
