Прочитај ми чланакПрофесори у Србији у поређењу са њиховим колегама из богатијих држава, раде за много мање плате, али ни у ком случају нисмо најслабије плаћени
Путем анкете која се састоји од осам питања, направљено је истраживање о зарадама професора широм света. Одговоре је дало 16 професора разних профила, а засигурно ћете бити изненађени када видите колико су међу земљама велике разлике у приходима.
Професори у Србији у поређењу са њиховим колегама из богатијих држава, раде за много мање плате, али њихове колеге скупље плаћају комуналије и стан. Ми ни у ком случају немамо најслабија примања – постоје професори у свету који за свој рад месечно добијају дупло мању плату од наших просветних радника. Међутим, кад је реч о понашању ученика, нажалост, негативан тренд се осећа у целом свету, бар према њиховим изјавама.
Ово су питања која су постављена испитаницима, а ту су и одговори за сваку државу појединачно (текст је врло информативан, поучан и даће вам добру слику о положају професора широм света):
Торонто, Канада
– Имам 32 године, радим као професор дефектолог, предајем деци која пате од аутизма.
– Зарадио сам око 2.850 евра, не издржавам никог. Живим у двособној кући, у фином насељу, па су ми трошкови износили око 1175 евра.
– Здравствено осигурање и лечење у Канади је бесплатно. Трудим се да уштедим нешто за одмор и за не дај Боже да ми се аутомобил поквари.
– Трудим се да не размишљам о стварима које желим, јер већину њих не могу да приуштим.
– Релативно сам задовољан својим приходима, али сам незадовољан односом према професорима у Канади. Представљени смо као лењи људи, који су преплаћени за оно што раде, а имају много више слободног времена од осталих. То није истина, јер ми поштено зарадимо своју плату.
Лондон, Енглеска
– Имам 27 година, учитељ сам, пет година сам провела на студијама.
– Зарадила сам око 3.240 евра. Станујем у двокреветној соби, коју делим са пријатељицом, кревет плаћам 1.030 евра.
– Нисам имала трошкове код лекара, а штедим новац да посетим породицу у Аустралији.
– Једва себи приуштим ишта осим основних ствари, јер су трошкови живота огромни. Морала сам оставити паре за депозит за стан.
– Понекад се питам да ли ми је потребан толики стрес у животу, а онда дођу родитељи од деце и кажу како примећују велику разлику у односу на пре, тада знам да сам на правом путу.
Атина, Грчка
– Имам 54 године, већ 33 године радим као професор енглеског језика, тренутно сам запослена у једној средњој школи. Зарадила сам око 1000 евра.
– Станујем у двособном стану у Атини који је моје власништво, а потрошила сам на рачуне за струју, воду и остало око 200 евра.
– Потрошила сам 80 евра, које се одбију од плате за здравствено осигурање и око 20 евра за лекове који не иду на рецепт.
– Уштедела сам 50 евра прошлог месеца. Недостаје ми да отпутујем једном годишње, да купим нешто ново од одеће…
– Када бих издржавала двадесетосмогодишњу кћерку, мислим да бих била на рубу сиромаштва. Волим свој посао, некада сам давала приватне часове, али више не, а издаци су огромни и сваким даном све већи.
Килдар, Ирска
– Имам 29 година, предајем математику и музичко у средњој школи. Зарађујем око 2300 евра месечно.
– Живим са супругом, а трошкови изнајмљивања куће у пристојном крају дођу ме око 500 евра.
– Трошим око 150 евра на лечење јер болујем од астме. Имам бебу, зарађујем довољно, али мој посао није сигуран и сваког часа могу добити отказ. У Ирској је једино сигуран професор у пензији.
– У овом тренутку све је добро, али не знам како ће бити када одрасту деца. За сваку сигурност уписао сам и курс програмирања.
Каргошима, Јапан
– Имам 47 година и већ 19 година радим као професор енглеског. Зарађујем око 3000 евра месечно.
– Супруга и ја заједнички издржавамо кћерку, а изнајмљивање стана у пристојном крају износи око 680 евра месечно.
– Лечење ме је коштало 740 евра. Штедим новац за школовање моје кћерке, а желим да купим кућу.
– Себи не могу да приуштим ништа. Задовољан сам послом, али имам премало времена да посветим породици и пријатељима.
Круонис, Литванија
– Имам 56 година, професор сам енглеског језика, имам 36 година радног стажа, тренутно радим у гимназији.
– Месечно зарађујем око 800 евра. Имам сина који је студент.
– Живим у својој кући, а на трошкове за комуналије потрошим око 100 евра
– На здравствено осигурање сам поторшио око 35 евра, а себи не могу приуштити ништа.
– Било би лепо да зарађујем више, али када знам колико има људи који су много слабије плаћени, а раде тежи посао, могу рећи да сам задовољан.
Прилеп, Македонија
– Имам 27 година и као професор енглеског радим мање од годину дана.
– Прошли месец сам зарадила 120 евра. Живим са родитељима иначе не знам како бих опстала.
– На здравствено осигурање сам потрошила 10 евра. Желела бих да могу да купим свој стан.
– Волела бих да живим сама, не са својом породицом, али тренутно немам услове за тај “луксуз”.
Катманду, Непал
– Имам 28 година и професор сам информатике, зарађујем око 100 евра месечно.
– Живим са родитељима, па не морам да платим ништа. За медицинске услуге сам потрошио око 30 евра.
– Желим таблет да електронски читам књиге, али не могу то себи приуштити.
– Преживљавам, али са овим приходима не могу да напредујем, мада сам срећан што уопште имам икакав посао.
Осло, Норвешка
– Имам 45 година, задњих седам година радим као професор биологије у средњој школи.
– Месечно зарађујем око 4.000 евра. Живим у стану у центру и то плаћам око 1100 евра.
– Лечење сноси држава, тако да немам трошкове. Уштедим око 150 евра месечно.
Немам децу, па себи могу приуштити све што желим.
– Фрустриран сам нацртом норвешког образовног система, мислим да би много боље било када би и професори учествовали у формирању образовне политике.
Букурешт, Румунија
– Имам 55 година, завршио сам енглески језик, високо сам образован, радим у румунском Министарству просвете.
– Зарађујем око 360 евра. Ја сам самохрани отац, издржавам кћерку и унуку.
– Изнајмљујем мали стан за 250 евра. На здравствено нисам потрошио ништа, али нисам ништа ни уштедео.
– Не могу себи приуштити ништа, а само желим пристојан живот.
– Настава је постала попут волонтерског рада, дубоко сам незадовољан, а ученици су жртве оваквог образовног система.
Јоханесбург, Јужна Африка
– Имам 31 годину и професор сам математике. Месечно зарађујем око 1.030 евра.
– Отплаћујем кредит и плаћам комуналије, то кошта око 650 евра. Око 90 евра ми одбију од плате за здравствено осигурање.
– Желим нови лаптоп, али ме и садашњи служи, желим нова сочива за камеру, али не могу их приуштити.
– Живим са цимером, па су трошкови живота некако подношљиви. Волим свој посао, али сматрам да су просветни радници премало плаћени.
Норкопинг, Шведска
– Имам 33 године, радима као професор техничког и информатике. Зарађујем око 3.000 евра.
– Издржавам партнера, који је већ дуго незапослен. Плаћам пола кирије, око 350 евра, за трособан стан на периферији града.
– За здравствене услуге дао сам око 40 евра. Четири године сам студирао у нади да ћу имати макар за 1.500 евра вишу плату, али од тога нема ништа.
– Волео бих да имам децу, али са овим буџетом не знам како да им омогућим нормално детињство.
– Некада ме мој посао испуњавао и чинио срећним, али сваким даном деца су све више неваспитана, па бих волео да више времена проводим ван учионице.
Дамаск, Сирија
– Имам 25 година, радим као професор математике задње две године.
– Зарађујем око 100 евра. На здравствено потрошим око 5 евра, углавном све држава сноси.
– Сваки месец се трудим да уштедим бар 10 евра, за црне дане.
– Нисам срећна, заслужујемо много више. У приватним школама професори зарађују боље, али рат је учинио да никоме није добро.
Џорџија, Сједињене Америчке Државе
– Имам 29 година, радим као професор музичког. Зарађујем око 2000 евра месечно.
– Финансијски помажем свог партнера, који је на последипломским студијама.
– Плаћам стан око 600 евра месечно, али је велики, и имам места за кућне љубимце.
– На здравствене услуге потрошио сам око 80 евра. Могу приуштити себи да живим у кући у каквој желим.
– Волим свој посао, када бих зарађивао око 500 евра више мислим да би било поштено.
Минесота, Америка
– Имам 29 година, већ пет година радим као дефектолог. Кад платим све таксе остане ми око 2.600 евра.
– Имам једногодишњу кћерку и супругу. Плаћам кућу око 1.000 евра месечно.
– Желео бих да подигнем ограду око куће, јер имам досадне комшије, али то је прескупо. Такође бих желео нови бицикл.
– Нисам срећан, јер заслужујемо много више, професори у приватним школама зарађују много више.
– Плашим се да се у скорије време ништа неће проментити, да ће овакава ситуација и плате дочекати и моју кћерку.
Београд, Србија
– Имам 34 године, радим две године као професорка енглеског. Месечно зарађујем око 450 евра.
– Пошто сам из унутрашњости, трошкови изнајмљивања стана у Београду ме дођу око 200 евра.
Имам плаћено здравствено осигурање. Платим комуналије, а оно што остане потрошим на храну.
– Не успевам ништа да уштедим. Одећу купујем кад морам, о другом луксузу нећу ни да причам.
– Желела бих да родим бебу, али не знам како то себи да “приуштим”. Сматрам да су професори премало плаћени, али с друге стране након 6 година боравка на бироу, срећна сам што имам посао.
