Прочитај ми чланак

НОВА РУСИЈА: Путин у Кремљу открио крст који је лично Лењин срушио

0

Говорећи на церемонији откривања спомен крста који је подигнут на месту погибије московског генерал-губернатора великог кнеза Сергеја Александровича, председник Русије Владимир Путин истакао да за политичка убиства не може бити никаквог оправдања.

Председник Русије је нагласио да за насиље и убиства не може бити никаквог оправдања без обзира на то кавим паролама се прикривају.

Имамо само једну Русију. И сви ми, ма како различитих погледа и ставова били, у обавези смо да је чувамо и штитимо, рекао је Путин, пренели су руски медији.

Додао је да је погибија великог кнеза доживљена као трагеддија у свим социјалним слојевим, и да је спомен крст постављен на месту злочина постао симбол жалости.
Споменик великом кнезу у московском Кремљу освећен је на месту на коме је члан царске породице убијен другог априла 1908. године. Десет година касније првог маја 1918. године у рушењу крста непосредно је учествовао Владимир Лењин.

Крст је обновљен по налогу шефа руске државе и под руководством Руског војно-историјског друштва и Фонда помоћи обнови традиције милосрђа и доброчинстава Просветитељског друшва Јелисавете и Сергеја, преноси Взгляд.

9 коментара “НОВА РУСИЈА: Путин у Кремљу открио крст који је лично Лењин срушио

  1. Комесар I Тимочког батаљона каже:

    Ако, све што је страдало од културног наслеђа током СССР-а, треба обновити!

  2. Dmitry Sarutov каже:

    I što? Svejedno ne može privesti u hrame na crkovne praznike više nego 4% stanovništva. Kakva još nova Rusija? Isti je stari samovlasnički sovok, koji tek mijenja pakiranje

  3. Маринко каже:

    Да ли грми да’л се земља тресе,
    да’л удара море о брегове?
    Нити грми нит’ се земља тресе,
    нит’ удара море о брегове.
    Лелек чини раја србска гладна,
    због злотвора што без крста влада.
    Љути злотвор рају притегао,
    над србском се земљом размахао.
    Јарми душман копилад без оца,
    све их купи с’ коца и конопца,
    па им гадним у свој злоби вели:
    нисте црви већ лавови бели!
    Влас’ се Србска сада вама спрема,
    не бојте се, од вас бољих нема!
    Једте, пи’те, сад се веселите,
    свако својим гресима служите,
    док ја своју дужност не обавим,
    од свих срба хрвате направим!
    Акол’ раја загалами твоја,
    причај, кукај ал’ је задња моја!
    Тако било за дуго земана,
    србинова, као земља страна.
    Сваким даном све је беда већа,
    худе србе напустила срећа.
    Док се народ злопати у беди,
    србске хуље у злату и меди,
    једу, пију, блудниче и лажу,
    сваком уху што се нада кажу,
    јер сад служе самом сОТАНи…
    Мили Боже, сачувај, сахрани!
    Тако влад’о један, други, трећи,
    а јад србски све већи и већи,
    који год да дође на влас’ нови
    србско добро, само пусти снови!
    А сад србска последња је брука,
    сад сви мисле да је србска рука,
    која њима добар живот нуди.
    А’л за њиме нит’ срба нит’ људи,
    већ бесови, хуље и блуднице,
    топла браћа, лопови, ситнице,
    један другог лажу и клевећу,
    ал’ Шорлавом бесу држе свећу,
    док он народ води, лаже, псује,
    свугде само његов глас се чује,
    све слудио и старце и бебе,
    а нас Србе у здрав мозак јхебе!!!
    Мили Срби, последње је време,
    Да нам борба за слободу крене.
    СОТАНа је браћо, подмук’ о и јак,
    борбу са њим не мож’ водит’ јунак свак’,
    мудрошћу се мора добро оружати,
    а ко главом срља, главом ће да плати.
    Но пре нег’ што Срби на бојиште стигли,
    гле тамо већ неки сву галаму дигли,
    Вичу скачу, брује, све не ваља ово!
    Ал’ нико да викне, помене Косово,
    нити ране србске, нит’ се сети душе,
    Већ у бесу своме, умрлице руше!
    СОТОНа је браћо, подмукао пас,
    Знаде све пре нег’ било ко од нас.
    Па кад једна клика народу се смучи,
    он већ друге спрема, својој власти учи.
    А руља безглава, без мудрога сарца,
    у свој журби падне с’ коња на магарца!
    Било браћо некад, али није данас,
    кад под небом целим ник’ не мари за нас,
    већ Русија моћна пружа братску руку,
    да нас спасе беде и прекрати муку.
    Јер она се сама диже из пепела
    СОТАНину звезду скиде са свог чела,
    И сад гордо стоји, на сво зло удара,
    И Бож’јем стаду ново царство ствара.
    Прихватимо браћо руску руку спаса,
    пре н’о што се цела земља заталаса,
    и прогута све, и праве и криве,
    и грешнике што без Бога живе,
    а’л и свете људе, убоге и хроме,
    Који жарко светле ал’ немају коме.
    Немој браћо да нам други капу кроје,
    преузмимо узде сад судбине своје,
    Јер имамо ми заштитинка свога,
    Сетимо се браћо, сетимо се Бога!

    1. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Ој песниче с дугом косом, обришеш ми дупе носом…:)))

Коментари су затворени.