У новом Недељнику прочитајте наставак ексклузивног текста Дарка Худелиста о мистериозној Вери Милетић, жени кроз чији се лик прелама читава српска историја друге половине 20. века.

У својој књизи Тајне енигме Вере Милетић (нарученој од Мире Марковић) Ђурица Лабовић наводи податак како је средином јуна 1944. године “Вери Милетић пошло за руком да напише кратко писмо (у Бањичком логору – оп. аут.) и преко неке логорашице достави га својим родитељима“ те да су га читале Верине сестре (тј. Мирине тетке) Олга и Бранка, док га је касније “и њена ћерка Мирјана… десетинама пута имала у рукама“.

Очито добро информирани (иако не увијек поуздани) Лабовић о томе је још написао:

“… Вера је писала да у свом подухвату није усамљена, да ће идеја за коју се борила победити и да је слобода на помолу… На крају се нада да јој је ћерка жива и да ће је вероватно школовати… ‘Драго би ми било, када би бар на свечаностима носила цвет у коси, не само као сећање на мајку, него би то била једна стална спона између нас двоје’…“

***

У истој животној доби (17 година), на истоме мјесту (Пожаревачка гимназија), у истом разреду гимназије (3. разред) и у оквиру исте литерарне дружине, односно школског листа Развитак (дефинираног као „омладински часопис за књижевност, друштвени живот, науку, културу и забаву“), активира се, попут каквог бомбаша-самоубојице, и Верина кћерка Мира Марковић. Било је то у школској години 1959/60. У првом броју листа Пожаревачке гимназије Наша стварност, тисканом 15. априла 1960, а који ће већ од другога броја (оног од 25. маја 1960) промијенити име у Развитак, Мира Марковић је објавила чланак под насловом „Размишљања“, у којем је обзнанила да је напунила 17 година и да, на одређен начин, креће са својим идеолошким и друштвенополитичким активизмом и својом политичком каријером.

Одржала је моралну буквицу својим друговима и другарицама из разреда, поручивши једноме свом другу који се на школском сату, како је написала, „код стиха о погинулима (могућа асоцијација на Веру Милетић – оп. аут.) широко насмејао“: „Друже, стиди се!“ А у другом (формално 17.) броју пожаревачког Развитка, од 25. маја 1960, објављен је извјештај с омладинске конференције Пожаревачке гимназије од 19. маја 1960, као и састанка одржаног неколико дана касније, на којем је 17-годишња Мира Марковић изабрана за предсједника Школског комитета омладине Гимназије. У истом је Комитету био и њезин дечко Слободан Милошевић.

А на стр. 5 тога броја објављена је и „пјесма у прози“, без наслова, Мире Марковић, са стихом: „Једног пролећа у коси су ми процветали цветови…“

У прошлом броју Недељник је објавио ексклузивну причу Дарка Худелиста о Вери Милетић и њеној ћерки Мирјани Марковић, а у новом броју прочитајте шта је још о овој мистериозној жени Худелист открио после петогодишњег истраживања.

Извор: nedeljnik.rs

Ознаке: коса, мајка, Мира Марковић, тајна веза, цвет