Иако је народна песма "Шоте, мори шоте" прилично весела, она је настала због једног монструозног догађаја у којем је живо спаљено шесторо деце пастира, који су били Срби.
Наиме, ова песма настала је по Шоти Галици, жени албанског одметника са Косова Азема Бејте, која је спалила шесторо српских чобанчића певајући песму „Шоте машала“.

У српском народу сачувано је сећање на тај ужасан догађај када је Шота ухватила шесторо деце код стада на планини Мокри, повезала их, наложила ватру и све их бацила у огањ.
Док су деца горела Шота је са „качаницима“ играла своју игру око ватре, оргијала и певала „Шоте, мори шоте, шоте машала, давно желим шоте, мори, да те играм ја“.
На месту страдања невине деце подигнута је спомен-плоча која је стајала до краја Другог светског рата, а онда су је комунистичке власти уклониле како би сачували „братство и јединство“.








