Прочитај ми чланакСлободану Милошевићу, покојном председнику СРЈ, убила се скоро цела породица - отац Светозар, мајка Станислава, ујак Милисав и тетка Даринка.
Слободану Милошевићу, покојном председнику СРЈ, убила се скоро цела породица – отац Светозар, мајка Станислава, ујак Милисав и тетка Даринка.
Зла судбина његове фамилије почела је још 1962. године, када му се убио отац Светозар.
ПРОКЛЕТСТВО МИРЕ МAРКОВИЋ
И Мирјана Марковић вуче породично проклетство. Она је доживела исту судбину, и то истог дана када и њена мајка Вера Милетић (ратно име Мира, прим. аут.). И за једну и за другу зла коб је био – 5. октобар. Трагичан крај Вере Милетић почео је 5. октобра 1943, када су је полицајци ухапсили у стану у Ластиној улици број 9 на Вождовцу. На исти дан 5. октобра 2000, дакле 57 година касније, срушена је власт брачног пара Милошевић.
Наиме, Слободан Милошевић се родио у Пожаревцу као други син Светозара и Станиславе Милошевић, рођене Кољенсић. Светозар, рођен у селу Увац код Лијеве Ријеке, после завршетка Теолошког факултета био је професор руског и српског језика.
Један од разлога што се развео од супруге Станиславе био је и тај што је презирао комунисте, док је Милошевићева мајка потицала из комунистичке породице.
Одмах након завршетка Другог светског рата Светозар је напустио породицу и вратио се у родно село Увац. Синови су га посећивали, чешће Бора него Слободан.
Он се 1962. убио пиштољем, наводно због тога што је један његов ученик којем је дао слабу оцену починио самоубиство. Слободан није присуствовао сахрани оца, јер је био на екскурзији у Русији.
Слободану и Бори је Станислава била и отац и мајка све док се није обесила 1974. Убио се још један члан његове најближе породице, његов ујак, генерал Милисав Кољенсић, и то само дан након самоубиства оца.
И Светозарова сестра Даринка, Слободанова тетка, завршила је трагично – нађена је мртва у кади након што јој је муж погинуо, а деца помрла.
Зла коб Милошевићевих наставила се, донекле, и касније. Браћа Слободан и Борислав, који је дуго година био дипломата у Москви, и нису били превише блиски.
Занимљиво је да се Слободан, иако су му отац и мајка били Црногорци, увек декларисао као Србин, док се брат Бора изјашњавао као Црногорац.Тако су и сахрањени – Слободан у Пожаревцу, а Бора у Црној Гори, у селу Увац крај оца Светозара.
