Бошко Ђујић (97), рођени брат војводе Момчила Ђујића, откупио је од садашњег власника њихову родну кућу у селу Топоље код Книна , како би се избјегла свака могућност да буде продана непријатељима, који су такођер били озбиљно заинтересвани за њену куповину.

Ево заиста једна лијепа и радосна вијест за Србе Крајишнике и за све Србе који воле и по­ш­ту­ју лик и дјело војводе Момчила Ђ­ујића.

Брат Бошко Ђујић (97), рођени брат војводе Момчила Ђујића, који живи у Калифорнији, от­ку­пио је од садашњег власника њи­хо­ву родну кућу у селу Топоље код Книна, како би се избјегла свака мо­гућност да буде продана непри­ја­тељима, који су такођер били оз­биљно заинтересвани за њену куповину. Шта би се догодило да су је они купили, не треба ни помишљати.

Велика хвала и нашем Србину из села Цивљане у Далмацији, који се упркос доброј понуди од непри­ја­теља најприје обратио мени, зна­јући колико је то битна информација за Динарски четнички покрет „Војвода Момчило Ђујић“.

Братски сам му савјетовао да је најбоље да се обрати брату војводе Момчила Ђујића и да је најприродније да кућа остане у породици Ђу­јић или у крајњем случају да је купи неко од потомака ДЧД у емиграцији, што је овај добри човјек пос­лу­шао.
Његова је жеља била да тако и буде, јер је његов покојни отац био припадник Летеће бригаде Ди­на­рске четничке дивизије.

И убудуће ће младе генерације Срба Крајишника приликом обила­ска својих огњишта без проблема мо­ћи да обиђу кућу нашег славног вој­воде Момчила, поготову јер је она сада опет у власништву породице Ђујић.
Нека тако и остане у будућности и дао Бог да се њени укућани једном врате из туђине у ослобођену Ср­пску Крајину.
Бошко Ђујић је током рата био помоћник главног организатора омладине Динарске четничке области и шефа Пропагандне групе, чу­ве­ног омладинца из Босанског Гра­хова, Перише Добријевића.

У љетo 2011. године први пут, након двадесет го­дина, сам посјетио Православну Далмацију. Обишао ње­ну љепоту, манастире, сва позната четничка села и на­равно родну кућу четничког војводе Момчила Ђу­јића. Кроз то моје путешествије друшто ми је тада пра­вио и све што ме занимало показивао ми је један кр­шни Далматинац – Јандре Котараш, покојни ћаћа на­шег брата Стеве Котараша.

Највећу радост доживјео сам кад сам стао пред ку­ћу нашег Војводе Ђујића. Са мном су била дјеца брата Стеве Котараша и том приликом смо направили за ус­по­мену јако лијепе фотографије. Тад сам помислио у себи: ”О, Боже мој, вјерујем да ће једнога дана у ову ку­ћу свраћати и српски ђаци са својим учитељима, кад бу­ду ишли на екскурзију и у обилазак завичаја ле­ге­н­да­рног команданта Динарске четничке дивизије”…

ПРЕУЗЕТО СА ПОГЛЕДИ.РС
Илија Клишанин
(Динарски четник, Гласило ПСЧ Равне Горе за СР Немачку, Васкршњи број 2017)

Извор: slobodnahercegovina.com

Ознаке: Војвода Ђујић, Книн, Момчило Ђујић, родна кућа, Топоље, успомена