Игра “Плави кит“ која је наводно довела до више самоубиства малолетника изазвала је доста пажње у региону и свету, а од недавно је о њој почело да се прича и у Србији.

Због тога се огласило и Министарство унутрашњих послова Србије. Међутим, чак и у том саопштењу, као и у бројним медијским извештајима, нема више података о томе шта је заиста игра „Плави кит“, како тинејџери долазе до ње, нити постоје конкретни подаци о њеном утицају и евентуалној превенцији и заштити.

МУП Србије свакако апелује на грађане да “ако се сретну са игрицом ’Плави кит’ у којој се деца позивају на самоповређивање и самоубиство то одмах пријаве полицији“.

Ипак, они наводе да МУП није забележио ниједан такав случај.

“Позивамо све родитеље и наставнике да разговарају са децом и прате њихове активности на Интернету, како би их заштитили од овог облика угрожавања сигурности“, наводи се у саопштењу полиције.

Из Министарства такође наводе да је “Плави кит“ пре свега усмерен на млађу популацију и, делује позивајући се на медијске извештаје, објашњавају о чему је реч:

“У периоду од 50 дана играња пред децу се постављају различити задаци, у почетку мање опасни попут гледања хорор филмова, затим самоповређивања урезивањем плавог кита на рукама, а све се завршава позивом на извршење самоубиства“.

Такође, они истичу да је игра “опасна и присутна и многим државама“, као и да је због ње “наводно страдало више десетина малолетника“.

„ПЛАВИ КИТ“ НИЈЕ ВИДЕО ИГРА

Б92.нет је покушао да дође до више информација о игри “Плави кит“, а дописница Б92 из Москве Александра Годфроа каже да се о томе у Русији прича већ више од пола године и да су на истраживању овог феномена радили руски новинари, полиција, родитељи угрожене деце, као и стручњаци који раде са децом.

Међутим, у овом случају српска јавност углавном барата непровереним или полуинформацијама, изјавама неименованих извора и слично, а проблем је што је прича до региона стигла углавном преко текстова из таблоидних медија са енглеског говорног подручја.

Слични извештаји о „Плавом киту“ се могу пронаћи и у медијима у Великој Британији, Бугарској, па чак Кини и Бразилу.

Озбиљније истраживање урадила је руска „Новаја газета“, јавности позната и по извештајима о злостављању хомосексуалаца у Чеченији, која у својим текстовима доноси конкретније информације.

Прва заблуда је да је реч о некаквој апликацији за паметне телефоне или видео игри у ужем смислу речи. Међутим, „Плави кит“ је опасна игра која се „игра“ преко друштвених мрежа у затвореним групама, које воде особе чији је циљ манипулација младим и рањивим људима.

Тинејџери за које „организатори“ процене да би могли да буду увучени у игру, привлаче се у приватне групе на друштвеним мрежама (у Русији ВКонтакте, у остатку света Фејсбук), тзв. „групе смрти“, а затим се, наводно, проналазе они који су најрањивији и најподложнији психолошкој манипулацији.

Како пише „Газета“, реч је о више затворених група на руској друштвеној мрежи ВК насталих од децембра 2013. до маја 2016. године.

У једној од верзија игре, администратори групе у периоду од 50 дана наговарају чланове на извршавање различитих „задатака“. У почетку је реч о гледању хорор филмова, буђења у ситне сате, а потом и убиства животиње или самоповређивања. На крају се од њих тражи да се убију.

Руска агенција ТАСС, а касније и британски ББЦ, који темељније приступају темама и не објављују непроверене информације, објавили су да је један од администратора такозване “групе смрти“ Филип Будејкин ухапшен и да се налази у притвору док траје истрага.

Против њега је сведочило више администратора и чланова групе, а оптужене је да је наводио тинејџере на самоубиство.

ББЦ преноси изјаву и Антона Брејда, члана тима који води истрагу, који наводи да је Будејкин “веома јасно знао шта мора да уради да би дошао до онога што жели”.

“Почео је 2013. године и од тада је разрадио своју тактику и исправио грешке. Филип и његови помоћници су прво привлачили децу у групу на друштвеној мрежи сташним снимцима. Циљ им је био да привуку што је више деце могуће, а онда да пронађу оне на које највише могу да утичу психолошком манипулацијом”, наводи он.

Ту би дошли до групе од двадесетак малолетника спремних да ураде све што им кажу.

Наводи се и да су чланови групе морали да буду онлајн сваке ноћи у 04.20, чиме су администратори хтели да изморе чланове групе и смање њихову способност за разумно одлучивање.

Будејкин сматрао да су слаба деца „биолошки отпад“?

Британски таблоид “Дејли мејл“ пренео је наводни интервју који је творац игре “Плави кит“, 21-годишњи Рус Филип Будејкин дао за руске медије.

Будејкин у том интервјуу наводно каже да су његове жртве „биолошки отпад“ и да су биле „срећне што ће умрети“ и да је на овај начин једноставно „чистио друштво од отпада“.

„Не брините, све ћете схватити. Умирали су срећни. Ја сам им дао оно што им је требало у стварном животу – топлину, разумевање и повезаност“, преноси “Дејли мејл“.

Такође, у таблоидним медијима се помињало да је због “Плавог кита“ живот себи одузело преко стотину тинејџера и малолетника широм света, као и да је више њих спречено у покушају самоубистава.

Међутим, те информације нису потврђене.

Зашто баш млади?

Они наводе да родитељи уколико су забринути треба да се обрате лекарима. Уколико је дете себи наносило повреде лекар ће моћи да их третира и да да медицински савет. Такође, лекар може да упути ка даљој помоћи специјалисте, попут терапеута. Саветује се и разговор са професорима у школи.
Психолог Невена Чаловска Херцог за Б92.нет каже да постоји више разлога због којих су управо млади мета “игре“.

“Један је што младост носи велику радозалост и велику заинтересованост. Друго је то што млади воле брзе, драматичне и необиочне нове ствари. Треће је недостатак искустава који их чини мање критичним, а четврто је тај социокултуролпшки аспект, односно нефункционалан начин живота када се бескрајно много енергије – социјалне, емоцијалне – везује за оно што долази кроз сајбер простор, односно друштвене мреже“, истиче она.

Према њеним речима, друштвене мреже су и иначе лако заводљиве, делује да једним кликом можете да наизглед задовољите све своје потребе.

“Међутим, исто тако лако можеш да упаднеш у замку, да ниси ти власник и архитекта тога, него да постанеш талац и жртва, као што је нажалост било са овим младима“ наводи Чаловска Херцог.

На питање зашто учесници “игре“ осећају потребу да се докажу некоме ко је потпуно непознат она истиче да је то лакше него некоме ко ти је непријатељ, да делује безбедно јер можеш да се повучеш у сваком тренутку, као и да је анонимност један од разлога.

Она такође наглашава улогу медија.

“Медији овде заиста треба да се поставе високоодговорно, они малтене овде имају улогу функционалног родитеља. Морају да дају пуну информацију. Све полуинформације могу да доведу до страха, фантазија и различитих малфункционалних образаца и нежељених последица“, каже Чаловска Херцог за Б92.нет.

Како заштити децу?

Психолог Невена Чаловска Херцог наводи да би родитељи заштитили децу потребно је да им изграде критичку мисао, али и климу унутар саме породице да је безбедно разговарати о свему.

“Треба изградити однос у којем постоји отвореност, однос у којем може да се пита, да се добије одговор и да се супростави, а да то не наруши однос. То подразумева да су породице емотивно стабилне и да имају довољно времена да негују добру комуникацију, да има дијалога“, наводи она.

Како каже, то се посебно односи на тинејџере.

“Млади одједном више нису деца, а нису више ни одрасли. Родитељи често покушавају или старим обрасцима да их третирају као децу или да од њих очекују пуну зрелост. Тај генерацијски јаз представља рупу и простор да могу да се десе непожељне ствари“, закључује Чаловска Херцог за Б92.нет.

Позив за помоћ

Сви грађани (и деца) бесплатним позивом на број 19833 могу добити савете у вези са безбедношћу деце на интернету, предностима и ризицима.

Извор: B92

Ознаке: игра, Плави кит, самоубиства малолетника, Србија, фејсбук