Прочитај ми чланакЗбогом евро! Након Брегзита за Европску унију стиже нови шамар, овај пут из Прага и то непосредно након разочаравајућег самита ЕУ у Риму.
Док су сви европски лидери и евробирократи из Брисела пратили кампању и француске изборе, страхујући од побједе Марине Ле Пен, која је такође, поборница изласка из еврозоне, ударац је неочекивано дошао из Чешке.
Народна банка Чешке је одлучила да националну валуту, круну, одвоји од евра. Готово стална референтна стопа од 27 чешких круна за један евро, која је била на снази три године, напуштена је.
Стручњаци из финансијског сектора и аналитичари су узнемирени, јер то виде као први корак мале, али високо индустријализиране Чешке ка одустајању од раније декларираног циља и придруживању јединственој европској валути.
На примјер, Словачка, која је заједно с Чесима творила јединствену државу и мирно се разишла с падом комунизма, део је еврозоне. Подсјетимо да је су као Чехословачка ове двије земље до нацистичке инвазије 1938. године биле технолошки међу најнапреднијим и једно од главних свјетских економија.
Но, Праг је донио ову одлуку како би се спријечило да дознаке и улагања Чеха који живе у иностранству постани прескупи и да се не повећа стопа инфлације, која тренутно износи 2,5% годишње, коју треба снизити испод границе од 2%.
Сада је Народна банка Чешке изабрала мање зло и потпуно се ослободила било какве референце на евро.
Одлука има двојну позадину. Прво су предстојећи избори идуће јесени, чији исход је неизвјестан и премијер Бохуслав Соботка, који је најавио оставку, жели поправити рејтинг, а други разлог је што је у посљедњих неколико година чешка круна била на мети међународних шпекуланата.
Углавном шпекулативни хеџ фондови су уложили 65 милијарди долара на ревалоризацију чешке валуте, присиљавајући Народну банку у Прагу на интервенције на тржишту. Те су активности довеле до потреса у текућем буџету и због удара на чешке резерве се Народна банка земље одлучила на екстремне мјере.
Одлука Прага подсјећа финансијска тржишта на избор Швицарске, која чак није ни чланица ЕУ, а која је у јануаруу 2015. године швицарски франак ослободила од веза с евром. Избор Швицарске је довео до међународног финансијског потреса и узроковао највећу депрецијацију евра у повијести.
“Чеџгзит“, или одвајање круне од евра, имат ће ограничене посљедице. У тренутку одлуке је у односу на чешку валуту евро ослабио, али је у односу на долар остао стабилан.
Но, стручњаци су подијељени око великог питања. Може ли одлука мале и индустријализиране земље у средњорочном раздобљу имати политичке посљедице на цијелу средишњу Европу? Обзиром да се до недавно вриједност круне искључиво везала за евро, Чешка је претрпјела губитак резерви, Праг није видео другог избора и једина алтернатива је била масовна продаја резерви или убрзани улазак у еврозону, што је сценариј којег у Чешкој очито желе избјећи.
Осим тога, јединствена европска валута, посебно у Вишеградској групи коју чине Чешка, Пољска, Словачка и Мађарска, изгледа све мање атрактивна. У Прагу и другде на истоку Европе чак и сама ЕУ у очима многих политичара и бирача изгледа као далеки и неефикасни бирократски ентитет, који представља потенцијалну опасност по национални суверенитет, а Чешка се након пола века доминације Совјетског Савеза њега не жели одрећи.
Чешка се показала као примјер да највиша финансијска институција земље има аутономију и може наћи најбољи модел за очување суверенитета, а њега нема без монетарног, те да баш и није нужно безглаво журити у еврозону.
