За етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, које је спроведено 1991. по писаној наредби државног органа Хрватске, још нико није процесуиран ни пред међународним ни пред домаћим судовима, саопштио је данас Документационо–информациони центар „Веритаса“.

Поводом 21 године од догађаја у Пожешкој котлини у којима је убијено 67 српских цивила, од којих 31 жена, „Веритас“ наводи да су злочини почињени на основу наредбе Кризног штаб општине Славонска Пожега од 29. октобра 1991. о „евакуацији“ 26 села испод планина Папука и Псуња.

Била је то прва и једина званична наредба ове врсте у Европи послије Другог светског рата, која је довела до потпуног уништења 23 српска села, навео је „Веритас“.

Наредба је дан раније излепљена на јавним местима, а спроводили су је припадници хрватске локалне полиције и цивилне заштите.

У наредби је стајало да „у последње време четничке терористичке снаге и јединице ЈНА све више угрожавају својим борбеним деловањем цивилно становништво у западном делу општине Славонска Пожега“ и да се евакуација спроводи „у циљу заштите њихових живота и успешније одбране одбрамбених положаја“ хрватских снага на том подручју.

Евакуацијом, коју је требало спровести у року од 48 сати, била су обухваћена села у којима је, према попису из 1991, живело 2.120 лица.

Поштујући наредбу, већина становника је напустила села , с тим што су неки уточиште нашли код рођака у оближњим селима, а мањи број у суседним хрватским селима.

Иако је мештанима обећано да ће по повратку затећи све како су и оставили, убрзо по евакуацији почела је организована пљачка свега што је имало вредност и што је могло да буде однесено.

Потом је уследило систематско паљење и минирање српских кућа, с циљем да буду прикривени трагови пљачке и да се становници напуштених села у њих више никада не врате.

Да би се хрватској и међународној јавности „објаснило“ зашто су опљачкана и запаљена српска села, лансирана је теза да су то урадили сами Срби приликом повлачења, како њихова имовина не би пала у хрватске руке.

У зору 10. децембра 1991. године, јединице 121. бригаде Збора народне гарде из Нове Градишке и 123. бригаде из Славонске Пожеге напале су „непокорна“ српска села, која су пала без отпора, док је становништво са наоружаним припадницима Територијалне одбране побегло према БиХ.

Следећи упутство Команде одбрамбених снага Источне Славоније и Барање, које је из Осијека послато Кризном штабу Славонске Пожеге да „у случају кршења наредбе“ могу да отворе ватру без претходног упозорења, хрватске јединице 24. октобра 1991. пуцају на све што се креће, а „непокорна“ села добијају апокалиптичан изглед.

Сву документацију о овим злочинима „Веритас“ је у новембру и децембру 2008. године доставио српском Тужилаштву за ратне злочине које је након преткривичног поступка, прикупљене доказе доставило хрватском Тужилаштву.

Хрватско правосуђе је 2000. године отворило истрагу о убиствима цивила у „непокорним“ селима против НН лица, која све ове године тапка у месту.

(Срна)

Ознаке: годишњица, етничко чишћење села, Пожешка котлина