Прочитај ми чланак
Власти у Подогрици планирају да до краја године преостала четири „ Супергалеба Г-4“ која су већ проглашена војним вишком прода на поверљивом тендеру, а осим супергалебова продају се и три школске утве 75 чиме црногорско ваздухопловство остаје без иједне летелице
Подгорица – Црна Гора одлучила је да прода и последња четири школско борбена авиона „ супергалеб Г-4“ који су наслеђени после распада државне заједнице СЦГ 2006 године, чиме се званична Подгорица одрекла могућности да самостално штити свој ваздушни простор, док ће у будућности то за њу обављати НАТО.
КАКО СУ СУПЕРГАЛЕБОВИ ЗАВРШИЛИ У ХРВАТСКОЈ
Министарство одбране је 2010 године продало пет Супергалебова Г-4 за нешто више од 250.000 долара државној компанији МДИ на поврељивом тендеру за 50.000 долара по комаду.
Наиме реч је било о расходованим летелицама, на којима је највереднији био мотор, али је летелицама одавно истекли ресурси, затим су ти авиони преко новог власника компаније МДИ после неколико месеци продати Хрватској.
Званичне власти у Подогрици планирају да до краја године преостала четири „ супергалеба Г-4“ која су већ проглашена војним вишком прода на поверљивом тендеру, а осим супергалебова продају се и три школске утве 75 чиме црногорско ваздухопловство остаје без иједне летелице.
После 2006. године, у војној бази у Голубовцима остало је у некадашњој 172. ескадрили 17 авиона типа Г4, четири “утве”, шест хеликоптера Ми-8 и исто толико хеликоптера типа “газела”.
Шест авиона Г4 је враћено Србији на основу међудржавног споразума, док су остали продати у деловима. Од хеликоптера црногорска војска је задржала и ремонтовала само пет газела, а остали су последњих пет година продати у деловима за симболичне износе.
Министарство одбране Црне Горе још 2006.године саопштило је да не планира развој борбене авијације, већ ће све снаге искључиво улагати у хеликоптерске јединице, а четири Супергалеба су одолилиа свакој продаји док се не реши судбина заштите ваздушног простора Црне Горе.
А од НАТО бесплатна студија
Све је промењено када је званична Подгорица одлучила дато питање реши кроз интеграцију са НАТО, тј препуштено је Бриселу да олучи о моделу заштите неба изнад Црне Горе.
Стручњаци су тврдили да су супергалебови су могли задовољити потребе самосталне контроле и заштите неба за државу величине Црне Горе.Иначе договорено је да ће се проблем неба решавати на регионалном нивоу под покровитељством НАТО а Влада је прошле године одобрила учешће Црне Горе у изради студије за набавку радара за надзор ваздушног простора у којој учествују БиХ и Македонија.
И БиХ и Македонија су у сличној ситуацији као и Црна Гора, јер од када су независне државе немају решено питање заштите ваздушног простора. БиХ уопште не посједује борбене авионе, а Македонија је своја преостала четири “сухоја Су-25”, која су привремено чувала небо, приземљили, зато су све три државе део иницијативе НАТО за стварање заједничког система ‘”паметне одбране’”, у којој ће државе заједничким капацитетима решавати проблем заштите ваздушног простора, а од НАТО ће добити бесплатну студију.
(Курир)
