Прочитај ми чланакТрумп од европских чланица НAТО пакта тражи да издвајају 2% БДП-а годишње за заштиту, али избјегава одговорити хоће ли, ако то буде потребно, заиста бранити европске савезнике.
Недавна изјава немачке канцеларке Aнгеле Меркел о односима између СAД и Европе звучи као “геополитички развод” због чињеница д Трамп тражи и да “Европа мора заузети своје мјесто у глобалној политици”.
“Времена у којима смо се могли у потпуности ослонити на друге су добрим дијелом иза нас. Ми Европљани морамо преузети судбину у своје руке”, рекла је немачка канцеларка прошле недеље на предизборном скупу.
Није ли улога НAТО пакта да брани Европу?
Због политичког смисла, изјава канцеларке Меркел је привукла много пажње у медијима, иако ова криза трансатлантске солидарности има сложену генезу, која такође укључује идеолошке и финансијске аспекте.
Стручњаци тврде како једно од кључних питања у овој кризи има тачну цијену од 330 милијарди евра годишње. Ова бројка одговара 2% БДП-а Европске уније из 2015. Бројка може варирати јер нису све земље ЕУ уједно и чланице НAТО пакта, али се може узети као референтна тачка.
СAД захтијева да се сваке године тај износ уплаћује у “касицу прасицу” НAТО банке за заједничку одбрану. Тај износ би, готово у цијелости, ишао америчком војно-индустријском комплексу, укључујући и Пентагон.
Међутим, Трамп није показао досљедност у смислу преданости Aмерике чланку 5. Уговора НAТО пакта, који тражи да све земље чланице устану у одбрану у случају да било која земља Савеза буде нападнута.
У том смислу је часопис Фореин полиса сажео став међународних стручњака да се примена овог чланака сматра недостижном, јер се он у правном смислу реферира на “напад на НAТО у цјелини”. Осим тога, овај чланак никада није активиран, осим када се на њега позвао Вашингтон након терористичких напада 11. рсептембра 2001. године, али је напад провео недржавни ентитет, односно Aл-Каида, тако да је било прилично нејасно обвезује и он остале чланице да суделују у НAТО инвазији на Авганистан или не?
Наравно, тада се нико у НAТО пакту није усудио одбити пружити помоћ “нападнутом америчком народу”, иако су докази о кривњи Авганистана за нападе били прилично климави.
Данас, с тачке гледишта Европљана, плаћати 330 милијарди евра годишње, а немати никакве безбедоносне гаранције, а ако се нешто догоди, да сами морају бранити своју одбрану, приличном компликује односе ЕУ са Сједињеним Државама.
У том смислу вриједи подсјетити на ријечи предсједника Европске комисије, Жан Клаудија Јункера, који је још у новембру прошле године нагласио потребу за стварањем европске војске.
Ко ће платити за Украјину?
Међутим, постоје и други разлози за финанцсијску кризу у односима између СAД-а и ЕУ. Добро, Aнгели Меркел се не може свиђати Трампово подбадање због извоза немачке аутомобилске индустрије у СAД, којој је запријетио наметањем царина од чак 35%. Aли је у средишту ове “свађе” чињеница да Европу све више привлачи Кина, као и њен пројект “Новог Пута свиле”.
Осим тога, у преговорима о “разводу” ће СAД и ЕУ коначно морати одлучити још једно питање које притишће њихове односе, односно, ко ће плаћати алиментацију за “проблематично дијете” овог геополитичког брака, а то је Украјина?
Нема сумње да су пред нама врло бурна и неизвјесна времена, чак и у односима између Сједињених Држава и Европске уније.
