Прочитај ми чланак
Ракеташ Золтан Дани угостио у свом дому Дејла Зелка, америчког пилота „невидљивог Ф-117“ који је оборио. Слушао сам наређења, а пред сваки лет, и у Србији и у Ираку, молио сам Бога за животе људи, каже Зелко
Радили су о глави један другом, а онда су постали пријатељи. Некада су се гађали ракетама и бомбама, а данас се њихове супруге „гађају“ рецептима.
Уочи премијере другог дела филма о обарању „невидљивог Ф-117“ за време НАТО агресије на Србију 1999. америчког пилота Дејла Зелка и његово двоје деце у кућу у Југославенској 117. у Ковину угостио је Золтан Дани. Командант јединице која је 27. марта те године на „нос“ спустила – до тог тренутка – највећи понос америчке авијације.
Сага о пријатељству између два човека, али и њихових породица наставља се и кроз други део документарног филма проудецента, сценаристе и редитеља Жељка Мирковића – „Други сусрет“.
Све је почело када је пре пет година Золтанов син Атила „скинуо“ изјаву пилота о томе како је оборен изнад села Буђановци и како се осећао. То је био окидач за прво писмо и каснију преписку између двојице „ратника“. Убрзо је уследио и први сусрет некадашњих љутих непријатеља. И то управо на месту где је амерички пилот био оборен.
Катапултирао сам се. Чекао сам тренутак да ударим у земљу и да погинем – вратио се у март 1999. године Зелко.
– Био сам убеђен да је мом животу дошао крај. Прво изненађење било је када сам схватио да сам готово неповређен. Сакрио сам се у јарак и молио Бога за помоћ. Моји су дошли седам сати касније и одвели ме на сигурно. Само 15 минута касније, како сам касније сазнао, дошла је српска војска. Имао сам много среће.
Први сусрет двојице главних актера догађаја који је обишао свет, распламсао је полемику – једни су одобравали, други оспоравали несвакидашње пријатељство.
А њих двојица, док насмејани седе један поред другог у Золтановој кући, радо причају каква су им очекивања од новог филма.
– Желим да пошаљем поруку мира у свет – каже некадашњи војни пилот САД, од 2006. године пензионер. – Золтанов и мој други сусрет није могао бити лепши. Наше су се породице упознале. Ми смо на благословеном путовању које се наставља и ја сам веома срећан због тога.
Пилот који је пре мисије у Србији у борбама учествовао још само у Ираку у операцији „Пустињска олуја“ каже да је свестан да се неки људи у Србији неће осећати пријатно због његовог доласка, али и да то може да разуме.
На питање да ли је свестан да су пилоти попут њега нанели огромна разарања Србији, да су њихове бомбе прекинули животе обичних људи, цивила, деце.., Зелко каже да се каје и да тражи опрост, али и моли да се не заборави да је он ипак био професиналац. Пилот који је радио оно што су му надређени говорили.
– Морам рећи да сам пред сваки борбени лет, било да је реч о Србији или Ираку молио Бога за животе људи – испричао је Дејл Зелко. – Молио сам се за мировне преговоре, за решења за столом…
Признаје Дејл Зелко и да је врло мало, готово ништа, знао о Србији, пре НАТО агресије.
Чувени ракеташ Золтан Дани, данас је у војној пензији. Али, из дана који га је прославио, као да никада није изашао. Издејствовао је да кућа коју је подигао буде заведена под бројем 117, а радна соба „излепљена“ је гомилиом слика из Буђановаца. На зидовима је безброј похвала, признања за догађај који ће заувек остати упамћен као један од највећих подвига наше војске.
– Мене је због тога срамота и зато сам касније изучавао Србију. На интернету сам много сазнао о историји ваше земље. О људима. Славним ратовима у којима сте увек били на страни правде и слободе. То сазнање сам пренео и на своју децу.
У разговор се укључио и Золтан:
– Мени је јасно да постоје људи који су оптерећени прошлошћу – каже чувени ракеташ. – Али, ја им саветујем да се уз добру вољу и људско разумевање сви неспоразуми превазиђу. Дејл и ја смо најбољи пример за то. Када престане рат, треба да престане и непријатељство.
После рушења „стелта“, америчка војска је престала да производи „Ф-117“.
(Вечерње Новости)
