Прочитај ми чланакВласници "Гоше" не реагују ни после другог покушаја самоубиства радника. Милош Ристић (37) се нагутао лекова, али срећом лекари су га спасли.
Гледао сам оца како умире, нисам могао да му помогнем јер нисам имао пара да га лечим. Моје колеге немају да прехране децу. Немају за лекара. Играју се нашим животима. Колега Драган се обесио, нисмо га спасли. Пре њега, једног колегу скинули смо са конопца. Да ли је могуће да се људски животи губе, да нико не реагује, да држава не реагује.
Овако за „Новости“ прича Милош Ристић (37), радник фабрике шинских возила „Гоша“ из Смедеревске Паланке, који је покушао да себи одузме живот већом количином лекова. Један мртав, два покушаја самоубиства радника – то је епилог штрајка запослених у „Гоши“ где ни после 88 дана обуставе није испуњен ниједан њихов захтев.
Ристић је опроштајну поруку оставио на фејсбук-профилу, што га је и спасило, јер су одмах реаговале колеге, Хитна помоћ и полиција. Срећом, после указане помоћи, Милош је сада добро и вратио се назад у фабрику да штрајкује. За „Новости“ сведочи да није имао други начин да поручи јавности у каквом су положају радници, осим да покуша да се убије.
Подршку штрајку и блокади „Гошиним“ радницима дали су у петак и представници индустријских синдиката из више европских земаља – Бугарске, Румуније, Мађарске. Одржан је и састанак са намером да се штрајк интернационализује и упуте дописи државним инстанцама и синдикалцима на европском нивоу – кажу штрајкачи.
– Ово је био мој револт, очајнички покушај да скренем пажњу на муке 350 људи, мојих колега о којима нико не мисли – каже Ристић који 16 година ради као прецизни механичар на обртним постољима за вагоне.
Милош не крије да живи тешко, сам са мајком, а отац му је преминуо пре два месеца. Њега је беспомоћно посматрао како умире. Ово је други покушај самоубиства радника „Гоше“, а пре равно три месеца на свом радном месту обесио се Драган Младеновић (57) који није могао да поднесе немаштину.
Салдо десетогодишњег управљања фабриком словачке компаније ЖОШ Трнава, после приватизације, био је – неисплаћених 20 плата, четири године неплаћених пореза и доприноса држави и исто толико година током којих радницима нису оверене здравствене књижице. Сваком раднику дугује се око 650.000 динара, а држави око пет милиона евра.
Током штрајка, ЖОШ Трнава продала је фабрику кипарској фирми „Лиснарт холдинг лимитид“ за наводно 4,2 милиона евра, мада овде верују да је реч о „фантомској“ продаји и да је заправо нови – стари власник.
Штрајкачки захтеви су исплата 100.000 динара, заостале плате у 16 месечних рата, редовна исплата текућих зарада, повезивање стажа, овера здравствених књижица. Ништа од овога није испуњено.
Раднике је на почетку штрајка посетио и тадашњи премијер Александар Вучић најавивши помоћ државе у решавању кризе. Држава је као „прву помоћ“ уплатила по 60.000 динара сваком раднику.
– Од обећаних 100.000 динара, што је био први штрајкачки захтев, исплаћено нам је 70.000. Други захтеви нису се померили са мртве тачке. Водимо неке разговоре са људима који се представљају као изасланици бившег власника, али то су само празне приче – каже Бојан Ђорђевић из штрајкачког одбора.
Нови директор, Милутин Шћепановић, раније је за „Новости“ рекао да разуме радничке захтеве, али да је неопходно да почну да раде, јер посла има, а биће и пара. Радници су то одбили, јер, како кажу, немају никаквих гаранција шта ће бити са новцем који су већ зарадили али нису добили, нити бивши послодавац показује намеру да их исплати.
НАСТАВЉАЈУ БЛОКАДЕ
Радници „Гоше“ од прошле недеље кренули су у свакодневне, једночасовне блокаде саобраћаја. Блокаде су почеле након што је са железничке станице спречена испорука 11 вагона за Словачку јер посао није плаћен. И у петак су на један сат блокирали пружни прелаз на путу Паланка – Топола и пругу Београд – Ниш.
