Прочитај ми чланак

ВЕЛИКИ ПОСАО НА ПОМОЛУ: Срби ударају завршни гланц руском Сухоју

0

Израда луксузног ентеријера за руски „Сухој суперџет“ за Србију би сугурно био веома исплатив посао. Потребно је наћи или додатно обучити мајсторе који ће бавити израдом намештаја од племенитог дрвета попут махагонија, кожним тапацирунгом и осталим детаљима по личној наруџби купца.

Потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин у интервјуу за Спутњик указао је на могућност да у Србији буде направљен „Центар за персонализацију“ путничких авиона „Сухој суперџет 100“, о чему се већ разговара.

© Sputnik/ Александр Кряжев

Такав центар би се бавио израдом ентеријера за тај авион, или склапањем готових делова кабине, пошто би у Србију био довезен „клот“.

Колико је за нас изводљиво активирање таквог центра и у којој мери би он био исплатив и користан?

Производња „Сухој суперџета“ почела је 2011, а већ 2014. године са траке је сишло 35 летелица, које припадају категорији малих путничких авиона са 10 до 12 седишта и које најчешће купују приватници за личне потребе, или компаније за пословна путовања.

Реч је о авионима који су добро и луксузно опремљени, каже за Спутњик консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија, истичући да та врста авиона на неки начин показује и квалитет фирме.

„Када на Западу нека фирма достигне реноме, онда просто мора да има авион, рецимо, ’Голфстрим‘, који са 12 места кошта исто колико и ’Ербас‘ са 140 места. То је питање престижа“, наглашава он.

У Србији се данас нико не бави опремањем таквих авиона, напомиње Бушатлија, али и подсећа да су се некада у Југославији одржавали хеликоптери и војни транспортни авиони које је Москва извозила у треће земље.

С обзиром на то искуство, може се разумети откуд таква понуда Рогозина, каже српски стручњак, али и додаје да је вероватно један од мотива и тај што ће ако код нас нађу врхунске мајсторе, они сигурно бити јефтинији него они у Италији који опремају авионе, јахте и скупе аутомобиле.

Бушатлија сматра да би се вредело потрудити да се направи један центар који би то могао да ради, тим пре што има људи у малим фирмама које се баве таквим и сличним пословима.

То је питање само доброг пројекта и да се нађу мајстори који то знају да раде, или да се додатно оспособе, каже он и напомиње да је реч пре свега о онима који се баве израдом намештајем од племенитог дрвета попут махагонија, тепиха, кожним тапацирунгом, али и другим детаљима.

Остатак текста прочитајте на: https://rs.sputniknews.com/analize/201706301111745030-suhoj-srbija-oprema/