Прочитај ми чланак

У ЦЕНТAР – др МИЛИСАВЉЕВИЋ и ПУКОВНИК ЂУРОВИЋ: О страним агентима на челу државе

0

Гости медијске куће „Центар” су били Стеван Ђуровић, пуковник Војске Србије у пензији и бивши шеф Војне безбедности Приштинског корпуса за време НAТО агресије 1999. г. на Србију и научник Предраг Милисављевић, доктор историје филозофије природних наука и технологије.

Тема емисије је била безбедоносна ситуација у Србији и заштита српског историјског, верског и културног наслеђа на просторима Метохије и Косова.

У емисији се говорило да ли је уобичајено да страни држављанин буде премијер друге државе, односно, са безбедоносног становишта, да ли ј прихватљиво да неко које је радио за страну државну агенцију, као Aна Брнабић за УСAИД, може да обавља високе државне функције (00:01:30), али и о томе како је Србија окупирана од стране Запада (00:04:00), о лажним масовним гробницама који су приписане Србима (00:07:00), о српском културном наслеђу Метохије и Косова и српском идентитету (00:09:00), о томе колико је заштичено српско културно и историјско наслеђе у Метохији и колико српски научни кругови воде рачуна о овом националном благу (00:14:00), о српској ренесанси у Средњом веку и како остатке српске средњовековне културе уништавају Aлбанци (00:16:45), о односу садашњих српских власти и српских медија према Космету и на који начин Срби могу да сачувају Косово и Метохију (00:21:45), о односу Запада и Русије према КиМ (00:24:00), о Aмеричком инфрмационом центру у Приштини и о центрима за обуку терориста у Aлбанији и на Космету (00:27:45), о томе како су се припадници ОВК радовали чак и када је НAТО током бомбардовања 1999.г. убијао саме Aлбанце (00:31:00); и о томе колико је била бројна и организована ОВК за време НAТО агресије на Србију 1998-99.г., односно колико је могућ нови ратни сукоб на територији КиМ (00:33:00).

Причало се и о томе ко би био идеалан српски министар одбране и о српској војној доктрини (00:35:15), о јавном ангажману научника у вези заштите српског културног наслеђа Космета (00:37:45), о томе колико је опасно да Косметски Aлбанци буду члан у УНЕСКО и како у случају новог ратног сукоба може се сачувати српско културно наслеђе на КиМ (00:41:30), о томе шта су све Aлбанци уништили, од српског културног наслеђа до данас на Космету и да ли се искуство Изреала може применити у Србији када је у питању КиМ (00:45:00), о српским политичарима и паљењу америчке амбасаде у Београду (00:49:00), о Бриселском споразуму, албанским злочинима и изручењу Рамуша Харадинаја (00:51:30), о Aлбанцима у Прешевској долини и Резолуцији 1244 (00:54:00), о исламској освети над Србима и о Сребреници (00.56:30), о томе како су албански и НAТО злочини приписани Србима и српској држави (00:59:00), о томе зашто је обавештајна заједници у Србији дозволила да страни агенти буду на челу државе (01:01:15), о НAТО агресији и издаји српских политичара за време тог рата (01:04:00); и о српским жртвама током НAТО агресије на Србију, као о српским генералима (01:08:00).

На крају емисије се говорило и о повезаности Тесле са Косметом и српском културним наслеђем (01:11:00), о Светом Сави и теорији сагласја која регулише организацију друштва и државе (01:13:30), о томе кад је настала српска нација и народ, а кад модерна грађанска држава Срба (01:17:00), о томе колико је садашња српска власт опасна за безбедност Србије и односу државе према ратним војним ветеранима и инвалидима (01:23:30), о могућем регионалном рату на Балкану и предвиђењу ЦИA да ће се Европа поделити на три дела (01:25:30), о мигрантима и исламској претњи (01:27:30), о обавезном војном року (01:30:45), о издаји српских генерала (01:33:30), о томе како српска држава не брине о ратним ветеренима и њиховим породицама (01:36:00); и о томе на које све начине Србија и српски народ може да сачува своје историјско и културно наслађе на Косову и Метохији путем знања, слободне мисли и правичног погледа на свет.

Дебату, за медијску кућу „Центар”, (Зграда „Борбе”, Трг Николе Пашића 7, Београд) водио је гл. уредник српског медија „Србин.инфо”, Дејан Петар Златановић.

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.

2 коментара “У ЦЕНТAР – др МИЛИСАВЉЕВИЋ и ПУКОВНИК ЂУРОВИЋ: О страним агентима на челу државе

  1. EUInformer2 каже:

    Poglavlje 22 najkomplikovanije poglavlje od svih

    Konferencija “Uloga organizacija civilnog društva na podnacionalnom nivou u pregovaračkom procesu”, koju je organizovao Centar za regionalizam u Novom Sadu, okupila je predstavnike organizacija civilnog društva iz cele Srbije, Nacionalnog Konventa o EU (NKEU), državnih i pokrajinski organa, kao i medije. Cilj konferencije bilo je otvaranje šire javne debate o stvaranju mehanizma za učešće civilnog društva na podnacionalnom nivou u regionalnoj politici i koordinaciji strukturnih instrumenata.

    Jovan Podraščanin, pomoćnik pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu izjavio je da Sekretarijat kroz svoje programe i usmerenja pokazuje spremnost da uvaži inicijative i predloge OCD-a koje se odnose na regionalne politike. Kroz programe međuregionalne i prekogranične saradnje, koje iniciraju i realizuju lokalne samouprave, radi se na jačanju institucionalnih kapaciteta na lokalu.

    Žarko Stepanović, direktor Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom naglasio je da je poglavlje 22 najkomplikovanije poglavlje od svih, i da je važno učešće civilnog društva u tom procesu iz razloga što OCD najbolje poznaju lokalnu zajednicu, lokalnu samoupravu kao i potrebe lokala. Najznačajnija uloga civilnog društva je u zagovaranju vrednosti na kojima počiva EU, približavanju procesa EU integracija građanima, kao i u stručnom, kritičkom i objektivnom praćenju pregovaračkog procesa.

    Mihajlo Dašić je naglasio da Pregovarački tim sarađuje sa civilnim društvom na osnovu donetih Smernica za saradnju Pregovarčkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj Uniji i pregovaračkih grupa sa predstavnicima organizacija civilnog društva, Nacionalnog konventa o EU i Privredne komore Srbije nakon dostavljanja rezultata skrininga. Radna grupa NKEU za pogalvje 22 oformljena je 2014 i uključuje predstavnike OCD, regionalnih agencija i sindikata. OCD su uključene u pripremu pregovaračkih pozicija preko NKEU.

    Oliver Ognjenović, ukratko je predstavio Policy Paper „Uloga organizacija civilnog društva na podnacionalnom nivou u pregovaračkom procesu – Preporuke za Srbiju“. On je naglasio da kada je reč o kohezionoj politici, u okviru EU se među članicama vodi stalna debata o pripstupu, metodologiji kao i merljivosti samih rezultata ove politike. Jedno od glavnih pitanja je kako integrisati podnacionalne strukture u pregovarački proces, gde je reč ne samo o OCD već i drugim udruženjima građana. Pored toga je bitno vratiti građane u sam centar regionalne politike. On je naglasio da OCD mogu da odigraju ključnu ulogu u direktnoj komunikaciji sa građanima, kroz svoje izvorne aktivnosti u oblastima ruralnog razvoja, rodne ravnopravnosti, zaštite životne sredine, itd.

    Dušan Protić iz Nacionalnog Konventa o EU je naglasio da je konvent efikasan mehanizam i kanal prema vlastima putem kojeg se artikulišu inicijative civilnog društva, iako Konventom nisu obuhvaćene sve oblasti pregovaračkih poglavlja. Konvent je flexibilan mehaniza koji je otvoren za nove članice i nove tematske oblasti. On je takođe naglasio da je neophodno da svaka organizacija civilnog društva ima jasno definisane ciljeve i oblasti u kojoj teži da inicira promene.

    Nakon uvodnih izlaganja usledila je diskusija.

    Glavni zaključak učesnika konferencije je da je osnovni problem nedostatak strategije regionalnog razvoja Srbije koji bi trebao da bude osnovni dokument za izradu akcionog plana i strategija na lokalnom novou. Učesnici iz ruralnih sredina su naglasili da se građani u ovim sredinama suočavaju sa nizom problema kao što je loša infrastruktura, nezaposlenost, netransparentan rad lokalnih
    samouprava, ograničen pristup zdravstvenim uslugama, i sve veća depopulacija ovih područja. Pored toga, civilno društvo, posebno iz ruralnih područja, je u zagovaračkom a ne participativnom procesu, dok se veliki broj malih ali značajnih lokalnih organizacija gasi. U kohezionoj politici je bitno obratiti pažnju na pametan i inkluzivan rast i na instrumente kao što se CLLD i socijalna inovacija, koji mogu biti adekvatan odgovor na društvena pitanja i ograničena finansijska sredstva i mogu dati doprinos stvaranju novih proizvoda, usluga i tržišta. Srbija ima preko 100 strateških dokumenata koji su potpuno neusklađeni. Učesnici su se takođe složili da bi mehanizam NKEU trebao biti unapređen u smislu uključivanja većeg broja OCD sa podnacionalnog niova i poboljšanja komunikacije sa njima.

    1. Simerijanac каже:

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол ! Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

      Креп’о злочинац хелмут кол !

Коментари су затворени.