Прочитај ми чланакБрој корисника електронског банкарства у Србији повећава се великом брзином, а посебно велики раст бележи се код оних који за ову врсту трансакција користе своје мобилне телефоне
ПЛАЋАЊЕ рачуна на шалтерима прошлост је за бар трећину грађана који имају текуће рачуне. За само годину дана удео интернет плаћања повећан је са 16,9 на 18,7 одсто, а још бржи раст бележи се код оних који за трансакције користе мобилне телефоне – са шест на 10 одсто. Број корисника интернет банкарства ће, до 2019. године, порасти за 50 одсто у поређењу са 2015. годином. Овај податак из студије “Уникредита” о банкарском сектору за централну и источну Европу за 2017. годину показује коликом брзином грађани и привреда унапређују своје потребе у складу са променом пословног окружења.
И Србија прати овај тренд, па поједине банке, за само годину дана, бележе вишеструко већи број клијената који су са “папира” прешли на “онлајн” плаћања разних рачуна путем интернета. Разлог за то је, осим уштеде времена које би провели у реду пред шалтером и – неупоредиво нижа цена провизија за плаћања преко мобилних телефона и компјутера.
Заменик председника извршног одбора Рајфајзен банке, Петар Јовановић, потврђује да банке све више усмеравају своје клијенте на електронско и мобилно банкарство.
– Очекујемо да се такав тренд настави јер су и корисници и банке препознали бројне предности мобилног и интернет банкарства, а пре свега то су већа доступност и једноставност – истиче Јовановић. – Корисници могу да обаве плаћања и ван радног времена, на свом мобилном телефону или рачунару, без чекања у реду. У само пар једноставних корака постоји могућност прегледа стања по рачунима, преглед последњих промена и различите врсте свакодневних трансакција.
Јовановић истиче да је само током прошле године, број корисника мобилног банкарства Рајфајзен банке увећан за више од пет пута.
– У истом периоду број трансакција извршених кроз интернет и мобилно банкарство је повећан за 25 одсто – наводи он.
У Теленор банци, јединој искључиво онлајн банци у региону, наводе да је од почетка њиховог пословања у Србији, пре непуне три године, банкарско тржиште прошло кроз велике промене.
– АКО узмемо у обзир чињеницу да више од 67 одсто становништва у Србији већ има рачун у некој банци, као и да више од половине популације користи паметни телефон, са порастом од 15 процената из године у годину, јасно је да ће се тренд дигитализације у банкарству наставити. Свакако у годинама које долазе, значајан допринос може дати једино системски приступ на државном нивоу – истичу у Теленор банци, додајући да је неопходно да се на инфраструктурном нивоу и нивоу државе омогући масовност коришћења електронских и мобилних канала плаћања.
– У тренутку отварања Теленор банке, у Србији је мобилно банкарство користило свега шест одсто корисника, док је скоро 80 одсто трансакција обављано готовинским плаћањима – истичу у Теленор банци. – Данас, јасно је видљив тренд да се грађани Србије све више окрећу онлајн банкарству. Према подацима регулаторног тела, још 2015. је први пут број онлајн трансакција надмашио број извршених трансакција у филијалама банака. Та разлика је само у 2016. години достигла девет милиона трансакција у корист онлајна.
У овој банци наводе да је у поменутом периоду број корисника мобилног банкарства порастао скоро четири пута.
– Само за последњих годину дана забележен је пораст од 20 одсто у коришћењу онлајн банкарства. Предвиђа се да ће убрзани развој мобилног банкарства, са удвострученим бројем корисника само током 2016. године, убрзо престићи број онлајн корисника – истичу у овој банци. – О томе колико се брзо мењају навике корисника говори и вест која је објављена пре неколико дана: први пут више људи на свету приступа интернету путем мобилних уређаја него преко рачунара, и то у односу 51,2 према 48,7 одсто корисника.
У Збербанци истичу да је дигитално банкарство добитна, “wин-wин” ситуација, и за банке и за клијенте, технологија која свима доноси значајне предности и уштеде.
На питање да ли су банке препознале значај електронског и мобилног банкарства, у Збербанци одговарају да се у свету свеопште дигиталне трансформације која у банкама траје већ годинама, ово више не поставља као питање.
– Дигитализација више није тренд већ реалност – истичу у овој банци. – Тако и у Збербанци број корисника дигиталних канала дистрибуције бележи стални раст, који је на крају 2016. већи за 20 одсто у односу на исти период 2015. године, уз раст активности корисника од чак 65 одсто.
Када је реч о препрекама које треба уклонити како би више грађана користило онлајн банкарство, у Уникредит банци указују да су у Србији и даље најпопуларније кеш трансакције.
– Али, охрабрује чињеница да број електронских трансакција константно расте – кажу у овој банци која је недавно увела бесплатан вај-фај интернет у свим својим експозитурама. – Када говоримо о Уникредит банци, кључну улогу порасту онлајн трансакција свакако имају запослени у експозитурама који, не само да обучавају клијенте како да користе мобилно и електронско банкарство, већ и указују на све њихове предности, попут уштеде у времену и новцу.
ПРОВИЗИЈЕ
ВЕЋИНА банака не наплаћује ни динар провизије за рачуне који се плаћају преко интернета, било да је реч о компјутеру, било о мобилном телефону. Али, у том случају, банка зарачунава месечни трошак на име пружања ове услуге, који је свакако вишеструко мањи у односу на трошак који доноси плаћање рачуна “у папиру”.
