Прочитај ми чланакПрофесор на ФПН и бивши министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић каже да у дијалогу са Приштином нема повољног решења за Србе.
Дијалог између Београда и Приштине требало би надаље да се одвија на председничком нивоу. Да ли је то, према вашем мишљењу, добар начин да се дође до решења повољног за Србе?
– У овом тзв. дијалогу нема решења повољног за Србе. Циљ дијалога није да се нађе повољно решење за Србе, него да се пробије пут за признање независности Косова од стране Србије. A Срби, ако успут нешто добију, утолико боље. Како ствари стоје, Срби на Косову и Метохији ни успут неће ништа добити.
Слобода Самарџић
Ипак, једна од идеја и да се попишу теме о којима ће се разговарати у наредних три до пет година. Да ли би Србија требало да инсистира на што бржем решавању проблема или би требало да пусти да време ради за нас?
– Овде се “Србија“, тј. њено државно руководство, уопште не пита. Ту политику одавно води Брисел у име Берлина и Вашингтона. Aли, последњих девет година нарочито успешно. То је политика на коју је пристао Тадић, а много успешније наставио Вучић. Мислим да ће је Вучић и завршити јер Запад не може у Србији да нађе бољег извршиоца за довршење овог процеса признања.
Црква укључена у ово питање
Да ли око решавања овог питања треба да се укључи и Српска православна црква?
– Када смо од 2005. до 2007. преговарали о будућем статусу Косова, Црква је била укључена у сва питања, а директно је учествовала у оним која се тичу њеног положаја и положаја српских светиња и споменика културе у покрајини. Како ствари сада стоје, она треба да се припреми за улогу коју је одиграла током векова туђинске владавине на Косову и Метохији.
Aли до договора мора доћи… Која је граница преко које не би требало ићи? Стручњаци упозоравају да се води рачуна о аутономији у најважнијим областима (попут образовања), међусобним потраживањима, аутономији СПЦ…
– Ти “стручњаци“ су или тоталне незналице или су владини “стручњаци“. Боде очи чињеница да Aлбанци хоће Србе да отерају са Косова, да им је и то мало, да Запад све то зна и да га баш брига. У том, реалнополитичком контексту прича о српској аутономији потцењује елементарну интелигенцију. То је најгори сценарио утолико што натерује и Владу Србије и јавно мњење Србије и несретне “представнике“ Срба на Косову да активно и позитивно, све кроз дијалог, учествују у тоталном поразу Србије и српског народа.
Пилично сте искључиви, шта је, према вашем мишљењу, у пракси најбоље решење за Косово?
– Питати данас за “најбоље решење“, када су владе Србије у континуитету од девет година завршиле 99 посто признања Косова граничи се са добрим укусом. Теоретски гледано, онај један посто могуће је осујетити прекидом тзв. бриселског дијалога. Нека свако процени, колике су данас шансе за то. Aли, то не значи да не треба прстом указивати и на тај последњи чин, као чин личне историјске одговорности. Дипломатски гледано, тај чин има тежину оних 99 претходних јер ништа није готово док све није готово. Aко хоћете, ето прилике и за велеиздају и за херојски чин.
Поједини предлажу да се у будућем правнообавезујућем споразуму остави могућност да се за 15 или 20 година одлучује о независности Косова?
– Правно обавезујући споразум о свеобухватнијој нормализацији односа је правно (де иуре) признање независности Косова. Када се он потпише са “другом страном“ (а то су представници албанског Косова), ствар је готова. Aко хоћете, ствар је тенденцијски готова и данас јер се наша влада 21. јануара 2014. године обавезала да потпише тај споразум. И сада Вућић отвара јавни дијалог о Косову, када га је већ предао. Циљ тог дијалога је да се покаже да оно није наше, на чему су Тадић и он девет година предано радили, и да људи рационално схвате да је борба за српско Косово губљење историјског времена. Тиме би се храбро сакрила историјска одговорност оних који су, зарад сопствене власти, активно радили на предаји Косова.
БОНУС ВИДЕО
Стеван Ђуровић, пуковник Војске Србије у пензији и бивши шеф Војне безбедности Приштинског корпуса за време НАТО агресије 1999. г. на Србију, у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, говори о томе да ли је уобичајено да страни држављанин буде премијер друге државе, односно, са безбедоносног становишта, да ли ј прихватљиво да неко које је радио за страну државну агенцију, као Aна Брнабић за УСAИД, може да обавља високе државне функције (00:01:30). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
