Прочитај ми чланакВодећи западни медији писали су о томе какав би могао да буде одговор Кремља на нови пакет антируских санкција који Конгрес САД намерава да усвоји — док се амерички прибојавају да ће одговор бити неочекиван, британски пишу да би санкције, по мишљењу Брисела, могле да имају далеко дубље последице и на економију ЕУ.
Конгрес САД намерава да усвоји нови пакет антируских санкција, али уколико те мере буду донете, одговор из Москве неће бити једноставан, већ сасвим неочекиван, оцењује америчка телевизија „Си-Ен-Ен“.
Дописник редакције Си-Ен-Ена из Русије Фил Блек тврди да је одговор Кремља на ову најаву био веома кратак, с обзиром на то да Русија не воли када се против ње уводе санкције.
„На те кораке Москва гледа као на кршење њеног суверенитета, као на напад на стабилност руске државност. У највећем броју случајева санкције су уперене против богатих и утицајних људи, као и против државних компанија које су у самом центру руске власти“, рекао је.
Одговор Русије ће, према Блековом мишљењу, свакако уследити, питање је само какве ће конкретно мере бити предузете са циљем да се створе проблеми унутар Америке, као и њеним грађанима и бизнису.
„Одговор Кремља у виду изјаве портпарола руског председника Дмитрија Пескова да Русија на нове санкције гледа негативно само је врх леденог брега — у наредних неколико седмица ћемо од руских представника чути далеко опсежније одговоре“, додао је он.
Са друге стране, британски „Дејли експрес“ наводи да су једностране ограничавајуће мере против Русије изазвале буру реакција у Бриселу, с обзиром на то да многи унутар ЕУ тврде да би санкције могле да имају далеко дубље последице за економију ЕУ, али и за њене енергетске интересе.
Прво се, како се наводи, огласила Немачка, која је обећала да ће одговорити у случају да америчке власти предузму мере против немачких компанија које су укључене у пројекат изградње гасовода „Северни ток 2“.
Затим су се огласили званичници из Брисела, који су изразили забринутост да ће се нове мере негативно одразити на Трансатлантско партнерство, али и на економију ЕУ.
„Санкције су најефикасније када су координиране између земаља Запада. Тренутно све санкције које су на снази дају изузетан резултат јер су донете у договору. Све једностране мере би то уништиле“, наводи лист позивајући се на неименоване чиновнике из Брисела.
Подсетимо, Сенат САД је 15. јуна окончао процедуру одобравања нацрта закона, који подразумева нове санкције Русији. Тај нацрт подразумева да се максимални рок тржишног финансирања руских банака које су под санкцијама смањи на 14, а нафтно-гасних компанија на 30 дана.
Нацрт закона подразумева и могућност увођења санкција лицима која намеравају да уложе више од пет милиона долара годишње или милион долара одједном у изградњу руских извозних цевовода или да пружају услуге технологије или информациону подршку. У посебној тачки говори се о тежњи Сједињених Држава да се супротставе изградњи гасовода „Северни ток 2“.
Истовремено, Европска комисија је упозорила да та иницијатива Вашингтона може да изазове несагледиве и непредвидиве последице.
Павић: Конгрес хоће да веже руке Трампу
Аналитичар Александар Павић каже за Спутњик да Запад нису само Сједињене Америчке Државе, већ и Европска унија, а поготову Немачка, која је на удару због „Северног тока 2“.
„Санкције би биле примењене и против фирми које би учествовале у руским енергетским пројектима преко одређене суме која је прилично симболична. То би буквално могло да угрози и ’Северни ток‘, који је за Немачку врло битан“, каже Павић.
С друге стране, додаје он, диже се фама око тога шта би руска реакција могла да буде. Сматра да је много важније то што је овај закон покушај да радикалног заоштравања између Америке и Русије.
„Овај нови предложени закон треба да веже руке председнику Америке Доналду Трампу. У својим односима са Русијом он неће моћи да направи никакав заокрет, чак ни благи, зато што у том предложеном закону постоји и део који говори о томе да било каква битну промену спољне политике према Русији мора да одобри Конгрес“, објашњава наш саговорник. Павић указује да је нацрт закона нека врста преседана и додаје да је антируска хистерија у САД дигнута на ниво из педесетих година прошлог века. Он сматра да је врло тешко и практично немогуће да Конгрес одобри један тако опасан закон.
У уторак је гласање пред доњим домом Конгреса, пред Сенатом гласање тек треба да уследи, и тек онда долази до усаглашавања.
„У сваком случају, ово јесте преседан, ово је везивање руку председнику од стране Конгреса, какво можда није виђено никада раније. Све то како би се додатно заоштрили односи са Русијом, до те мере да не могу да се промене упркос намерама Трампа и, наравно, руске стране“, каже Павић.
Павић подсећа да су Немачка и још неке државе Европске уније већ изнеле оштре замерке на предлог закона, и да је могуће да дође до неког ублажавања када закон буду усаглашавали доњи и горњи дом Конгреса. Можда ће неко уважити примедбе Немачке и уопште свих европских савезника Америке.
„Ако закон прође у оваквом облику, то неће остати без последица и по трансатлантске односе између Америке и оног најбитнијег дела Европске уније који предводи Немачка“, закључује Павић.
