Прочитај ми чланакИз ЕУ се све чешће чују најаве да би требало простор бивше СФРЈ поново на неки начин објединити. Европској унији хронично недостају идеје шта да ради са овим делом Старог континента.
Озбиљна економска криза у Европи и нове политичке реалности у региону све више подстичу идеју о новим начинима интеграција или бар интересног обједињавања држава насталих крвавим распадом СФРЈ.
Тако је на Самиту лидера Западног Балкана у Трсту промовисана идеја царинске уније у чији би састав ушле четири чланице бивше Југославије – Србија плус Косово, БиХ, Црна Гора и Македонија, као и Албанија. Нема Хрватске и Словеније, јер су у ЕУ.
Коме би ишла наруку обнова, у било којој форми, југословенског простора? Који су економски и политички разлози за такав пројекат? Ко би од тога имао корист и како би у свему прошла Србија?
Историчари сматрају да би стварање, наравно у некој другој форми, мини-Југославије одговарало онима у Европској унији који не желе њено даље проширење или страхују да би Србија и Срби могли да приђу Руској Федерацији у неком будућем, можда дубљем сукобу него што је тренутни.
Упозоравају, истовремено, да би Србија, с обзиром на претходна искуства са стварањем заједничких држава, требало да буде у најмању руку опрезна.
– Ту би ушло оно најгоре што је остало. То би била карикатура Југославије. Таквом нечем се не би требало радовати – каже историчар Предраг Марковић. – Обједињавање овог простора било би утешна награда земљама које неће скоро постати чланице ЕУ.
Марковић додаје да је ова идеја последица процеса познатог као Европа у више брзина, јер је очигледно да скорог проширења Уније неће бити.
Да земље Западног Балкана неће скоро у ЕУ, али и да постоји стални страх од приближавња Русији, потврђује и изјава италијанског премијера Паола Ђентилонија:
– Проширење ЕУ није ту, иза угла. Унија мора да држи отворена врата земљама Западног Балкана или да ризикује да Русији и другим глобалним силама дозволи повећање утицаја у региону – каже Ђентилони.
Коментаришући страх да ће се регион приближити Русији, Марковић каже:
– Све оне који сматрају да треба да се определимо „или ЕУ или Русија“ упућујем на пример Украјине, која је одабрала сукоб са Русијом, а од ЕУ није добила ништа.
И Душан Пророковић, из Центра за стратешке алтернативе, каже да ЕУ хоће, с једне стране, да покаже како и даље брине о Балкану, а са друге, да новим интеграционим аранжманом истисне Русију. Сматра, ипак, да нема никаквог обнављања Југославије.
– Ту причу потенцирају немачки медији, њима је ширење таквих вести у интересу, пошто је непостојање идеја у Берлину око тога шта радити са Балканом хронично – уверен је Пророковић. – Они би да на нашем простору одрже утицај, свесни су да популарност ЕУ опада, а како ширења ЕУ на Балкан неће бити, сада морају некако да покажу да нас нису заборавили. Ово са заједничким економским простором је и даље идеја, без конкретне разраде, и све је на дугом штапу. Видећемо како ће се та идеја операционализовати, односно шта су даљи кораци, па се према томе и опредељивати. За нас, то све економски карактер, а за Немце пре свега политички.
И историчар Чедомир Антић мисли да до стварања некакве нове Југославије не може доћи. Успостваљањем ЦЕФТА, појашњава Антић, државе Балкана које још нису постале чланице ЕУ успоставиле су зону слободне трговине.
– Чему даље интегрисање мимо ЕУ – пита се он. – Треба имати у виду да и Срби и Србија имају националне интересе и да успостављање заједничког царинског система изван ЕУ подразумева и одређена политичка права за српски народ и његову матицу. Уосталом, пре једног века све државе које сада спомињу као део једног царинског система, са изузетком Албаније, биле су сматране српским и у њима је српски народ чинио већину или су биле у саставу Србије.
Истовремено, европски званичници сматрају да би у случају старања нове државе Србија била играч број један и да би све остале земље гравитирале према њој.
– Као што је Београд доминирао у Југославији, тако би оставио највећи траг и у новој унији – пише европска штампа.
Душан Пророковић оцењује да није сигурно да ли бисмо ми у новој заједници добили или изгубили, те да то зависи од конкретних решења.
– У случају да се формира царинска унија, ми бисмо изгубили повлашћени приступ руском тржишту, што нам није у интересу. Дакле, царинска унија највероватније није решење, а шта ће бити, то у овом тренутку не знамо – наводи Пророковић.
И Чедомир Антић позива на опрез:
– Имајући у виду искуства са југословенским државама, посебно државном заједницом СЦГ, мислим да би власти Србије и наши грађани требало да буду подозриви према сваком таквом предлогу.
Шеф дипломатије Ивица Дачић, међутим, уверен је да кроз заједничке пројекте Србија и земље у окружењу могу брже до Европске уније:
– Србија је једна од земаља које се не плаше регионализације. Регионализација није замена за ЕУ, већ треба само да помогне да брже уђемо у ЕУ.
МИЛИЈАРДА ЕВРА ЗА 20 МИЛИОНА ЉУДИ
– Оснивање регионалне економске зоне није супротно идеји интеграције у ЕУ. То је стварање простора од око 20 милиона људи на којем ће коначно постојати слободан проток робе и услуга – рекао је комесар за проширењење ЕУ Јоханес Хан. – ЕУ жели да у наредним годинама инвестира око милијарду евра у земље Западног Балкана.
„ЈУГОСФЕРА“
Тим Џуда је пре десетак година у чланку за „Економист“ сковао термин „Југосфера“, под којим се подразумева простор бивше југославије укључујући и Словенију и Хрватску. По њему, то не била држава као бивша Југославија, већ нека нова форма обједињавања овог простора.
