Када чујете најаву "Мајкл Фелпс ће се тркати са великом белом ајкулом" то, наравно, изазове пажњу јер... Са једне стране је најуспешнији олимпијац свих времена, са друге највећа ајкула која постоји. Само, иако је "трка" одржана, мало ко је остао задивљен виђеним.
Наиме, ни у једном једином тренутку Мајкл Фелпс није нашао поред опасне грабљивице, већ је он пливао „своју трку“, а у монтажи је додата „велика бела“ како плива поред њега, иако је она снимана на потпуно другој локацији. Просто, трка и није била класична трка, већ упоређивање резултата, што је многобројну светску публику која је ишчекивала овој спектакл разочарало. „ЦГИ ајкула против Фелпса? Могао сам и лепше да проведем ову ноћ“, написао је један разочарани гледалац на Твитеру.
Ова ајкула није била компјутерски дизајнирана, дакле није у питању био класична ЦГИ креативност, већ су научници најпре снимили како пленом маме велику белу ајкулу и мере колико јој треба да пређе 100 метара, а онда је, на потпуно другој локацији, Фелпс ускочио у воду и покушао да у врло сличним условима преплива поменуту дистанцу.
Када су се резултати упоредили, велика бела ајкула је победила за две секунде, њено време је било 38,1, а Фелпсово, уз помоћ специјално дизајнираних пераја да би имао веће шансе зауспех, 36,1 секунд.
„Трка“ је одржана близу острва Бимини на Бахамима, и то у прилично хладној води – температура је била 13,3 степена на Целзијусовој скали, наспрам 21 колико је обично у олимпијским базенима. Ипак, и поред прилично хладне воде, а костима који је био дебео само милиметар, Фелпс је најпре развио брзину од 14 километара на сат и повео у поменутој „трци“, али је после 25 метара велика бела ајкула показала да је спремнија за пливање у оваквим условима, остваривши поменути резултат, довољан за победу.
„Наравно да нисмо могли да ставимо Мајкла у једну стазу, а ајкулу у другу. Морали смо да урадимо симулацију. А користили смо бројне научне податке до којих смо дошли да би ова трка донела што бољи приказ упоредних могућности“, рекао је доктор Тристан Гатриџ, водећи научник у тиму који је вршио ово испитивање.
Што се Фелпса тиче, он је, како то бива у спорту, „имао само речи хвале за свог ривала“.
„Пре него што сам ускочио у океан, знао сам колико ће хладно бити. Као пливач, био сам потпуно свестан да ће уследити шок за моје тело, како због хладноће воде, тако и због врло, врло танког костима у коме сам био. Било је језиво, ледено. Али, морам ипак да истакнем да ми је потпуно фасцинантно да животиње преживљавају у овој води и притом могу да развију брзину и од 40 километара на сат“, рекао је Фелпс, који је пливао брзином од 8,8 километара на сат када је поставио светски рекорд у трци делфин стилом.
Ако је за утеху навијачима овог освајача 28 олимпијских медаља, од чега 23 златне, Мајкл Фелпс је током научног тестирања успео да победи једну ајкулу, али је ипак изгубио укупним резултатом 1:2. Наиме, на 50 метара „тркао“ се најпре са чекић-ајкулом, која је победила резултатом 15,1 секунд наспрам Американчевих 18,7, док је Фелпс победио црноврхог гребенског морског пса, врло распрострањену „риф ајкулу“, са 18,7 – 18,9. Коначни тријумф својој екипи обезбедила је „велика бела“.







