Прочитај ми чланакПрофесор Гидеон Грајф, израелски експерт за Холокауст, о највећем концентрационом логору у НДХ. Хрватске руке овде су потпуно прекривене крвљу невиних Срба, Рома и Јевреја.
Тешко је поверовати да је чак и данас, крајем јула 2017. године, Јасеновац прилично непознат у међународним оквирима, упркос огромној важности коју има не само за регионалну већ и за европску и историју Холокауста. Јер, и логор Јасеновац и други логори из његовог „система“ у Хрватској, од осталих нацистичких логора разликују се из два разлога.
Први је да су, по сведочењима малобројних преживелих, мучења у Јасеновцу било много монструознија и демонскија него у Аушвицу и осталим нацистичким логорима, а други разлог је што је настао и постојао без и најмањег учешћа немачких војника. Био је то пакао на земљи. Зато су у Јасеновцу хрватске руке потпуно прекривене крвљу!
Ово је у разговору за „Новости“ у уторак рекао професор др Гидеон Грајф, главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста „Шем олам“. Овај водећи историчар Удружења за образовне пројекте о Холокаусту у Мајамију боравио је ових дана у Београду и у Заједници јеврејских општина Србије у уторак је говорио у оквиру трибине посвећене највећем логору смрти у Независној Држави Хрватској.
Иако га после више од четири деценије рада сматрају једним од водећих стручњака за Аушвиц и Зондеркомандо, професор Грајф се последње две године с посебном пажњом посветио изучавању Јасеновца. За наредну годину најављује објављивање књиге „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, а један је од уредника зборника „Право на незаборав – Јасеновац“, објављеног у априлу ове године под покровитељством Министарства спољних послова Србије.
– За овај страшни логор давно сам чуо, али нисам много знао о њему – каже професор Грајф. – Детаљније сам почео да га проучавам пре две године. Поражавајуће је, међутим, што многобројне моје колеге, иако су историчари не знају ништа о Јасеновцу. Чак не знају ни у којој држави је био, а камоли да га лоцирају! А историја убијених у Јасеновцу није само историја смрти већ историја о зверствима, злу, садизму и нечовештву. У концентрационим логорима које су водили Хрвати смрт је сматрана врхунском вредношћу. Злотвори су уживали у мучењу својих жртава и стално су изналазили нове начине тортуре. Сама смрт није им била довољна, већ је морала да потраје и да изазове болне патње до самог краја.
Застрашујуће је, по речима нашег саговорника, што су такву тортуру у Јасеновцу доживљавали одрасли, али што је још страшније и деца и – бебе
– За Јасеновац је важно знати и зато што је, међу нацистичким логорима, јединствен по томе што је у свом систему имао и логоре за децу – каже професор. – Немци су имали логоре за жене, мушкарце или мешовите у којима су са одраслима била и деца. А Хрвати су отишли корак даље и имали чак и дечје логоре. Страхота! Ти тек рођени малишани су за неколико месеци живота доживели само окрутност и садизам!
Јасеновац је, по речима нашег саговорника, био сличан другим концентрационим логорима по томе што у њима није било довољно само убити жртве, већ их је требало изложити и тортури и понизити их пре смрти.
– Тако су и Хрвати као Немци своје жртве убијали два пута – наставља професор Грајф. – Али страшна је и неспорна истина да су чак и немачки официри који су посећивали Јасеновац и друге логоре у Хрватској били згранути бруталношћу коју су у њима видели. Већ 10. јула 1941, Едмонд фон Хонстенау, немачки војни аташе у Загребу, пише Хајнриху Химлеру да су немачке трупе „неми сведоци бруталности усташа над Србима, Јеврејима и Ромима“.
Због свих страхота које је за минуле две године обимних истраживања сазнао о Јасеновцу, професор је одлучио да део свог рада посвети његовим жртвама.
– Гласови стотина хиљада невиних жртава Јасеновца и свих логора смрти у Хрватској, који су сурово и на најбруталнији начин погубљени, дозивају нас из утробе земље са молбом да не буду заборављени – каже професор Грајф. – Ми који смо преживели морамо да чувамо њихов ехо. Морамо да из све снаге подигнемо глас како би се за њихово страдање и патње чуло широм света. Тај наш глас, заправо, мора да буде врисак пошто њихове убице Хрвати са својим пријатељима све јаче покушавају да избришу трагове злочина, да поново пишу историју и да изврну чињенице. Штавише, уверени су да њихов ревизионизам може да успе. Али сигуран сам да нису у праву и да неће успети.
СТЕПИНАЦ
Када је реч о кардиналу Алојзију Степинцу, рећи ћу вам јасно, оштро и кратко: његова канонизација је сама по себи злочин, а људи који намеравају да га канонизују су злочинци – каже професор Грајф. – То је подсмевање жртвама. Свако ко је подржавао злочиначки режим попут усташког не заслужује никакву награду! Сам покушај да се избрише и релативизује историја Јасеновца личи на покушаје да се укине сећање на Холокауст, што је врло опасан феномен. И из тог разлога рабин Абрахам Кригер, оснивач и председник Института „Шем олам“, и ја смо овде дошли да изразимо противљење хрватским покушајима да преиначе историју.
ИЗЛОЖБА У ИЗРАЕЛУ ПОЧЕТКОМ ДЕЦЕМБРА
Професор Гидеон Грајф је директор Међународне експертске групе историчара која је 27. јануара, поводом 75 година од оснивања Јасеновца, у Њујорку организовала изложбу „Истина о Јасеновцу – право на незаборав“, која је била највећа поставка о овом усташком логору у иностранству. На њој је било изложено 180 паноа са текстовима историчара, 25 скулптура вајара Љубише Манчића и Катарине Трипковић и 21 цртеж сликара Драгана Јеловца, као и аутентични предмети Меморијалног центра „Доња Градина“ и грађа из архива Израела, Немачке, САД, Италије, Норвешке, Републике Српске, Хрватске и Србије. Ова изложба ће у децембру бити приређена и у Израелу.
