Прочитај ми чланакДаблински споразум потиче из времена када је прилив избеглица био много мањи и он не може да држи корак с данашњом ситуацијом, пише немачка штампа.
Европски суд правде је потврдио јуче да Даблински споразум фактички важи, односно да је држава у којој је неки потражилац азила први пут ступио на тло ЕУ дужна да решава његов захтев. Ова одлука је донета поводом тужбе једног Сиријца и две авганистанске породице који су ушли у Хрватску преко Србије.
Хрватска их је – као и хиљаде других избеглица – само спровела до словеначке границе, како би поднели захтев за азил у Словенији или Aустрији. Словенија и Aустрија су их, међутим, вратиле у Хрватску – по Даблинском начелу, и избеглице су због тога поднеле жалбу суду.
Није исто: Ко има „спољне“, а ко „унутрашње“ границе?
Одлука суда значи да су Словенија и Aустрија исправно поступиле и да, с друге стране, то што је Хрватска пропустила ове људе ка Словенији не значи да су они аутоматски добили визу за читаву ЕУ.
Једна земља ЕУ сме, дакле, да одлучи да из хуманитарних разлога прими избеглице (па и да би их пропустила у неку другу земљу у коју избеглице желе да стигну) иако није надлежна за решавање њихових захтева за азил, али у том случају та одлука важи само за ту земљу. Тако је са Хрватском, али и са Немачком – што значи да је Немачка имала право да 2015. године отвори своје границе за избеглице.
Другим речима, земље на „спољним границама“ ЕУ су надлежне и одговорне за решавање захтева за азил оних људи који су на њиховој територији ступили на тло ЕУ, а земље у „унутрашњости“ имају право да саме одлучују о томе да ли ће, и коме ће, пружити гостопримство.
Друго је питање у којој мери је која земља из „унутрашњости“ ЕУ спремна да помаже оним „спољним“.
И даље конфликти
Суштина одлуке Европског суда правде јесте да су Даблинске одредбе исправне и довољне, а колика је солидарност међу државама ЕУ – то је политичко питање: правни систем ЕУ допушта солидарност, али не може да је произведе нити наметне.
Но, тиме нису окончани конфликти око избегличке и азилантске политике у Европској унији, напротив, највећи спор тек предстоји: главни тужилац Европског суда правде Ив Бот захтева да Мађарска и Словачка учествују у расподели избеглица према кључу договореном у септембру 2015. Тада се радило о 120.000 избеглица.
Поменуте две земље нису хтеле да приме избеглице према том кључу, баш као ни Чешка и Румунија, с тим што су Мађарска и Словачка поднеле тужбе суду. Суд тим поводом још није донео одлуку – она се очекује тек на јесен – али су речи тужиоца Бота јасан наговештај како ће она гласити. Баш као што је јасно и да Мађарска и Словачка неће да јој се повинују без отпора, те да ће то можда довести до нове кризе унутар ЕУ.
„Франкфуртер рундшау“ пише да то што је Европски суд правде потврдио одредбе Даблинског система, не би требало замерати судијама – већ политичарима ЕУ, који су одлучили да последице миграција најјаче осете земље у којима су избеглице ступиле на тло ЕУ. Нико не би могао да спречи Европу да тај систем замене системом праведне расподеле избеглица, наводи лист и додаје да је напротив: суд чак поздравио такве намере и потврдио да је Немачка, и поред Даблинских правила, 2105, имала право да добровољно растерети своје јужне и источне партнере.
Хитно проментии систем
Ниједан закон овог света није принудио Aнгелу Меркел да се, из страха од десничарске повике, касније херметички затвори границе, о томе ионако не одлучују судије, већ политичари. A то што су они светлосне године удаљени од хуманитарне избегличке политике, није проблем суда, наводи лист, пренео је немачки државни радио „Дојче веле“.
„Велт“ наводи да Даблински споразум потиче из времена када је прилив избеглица био много мањи. Правна логика на којој почива не може да држи корак са данашњом динамиком кретања избеглица.
Суд је пресудио да су избеглице илегално прешле границу, те да илегалци морају да се врате у земљу у којој су ступили на тло ЕУ. Сада ће бити занимљиво да се види како ће та одлука да буде примењена у пракси у Европи која је крајње подељена око питања избеглица, наводи „Велт“.
„Берлинер цајтунг“ пише да Даблински систем се мора хитно променити у корист фер расподеле оптерећења и око тога је сложна већина држава ЕУ, али да источни Европљани одбацују сваку реформу.
Дубоко подељена Европска унија са Брегзитом и демонтажом правне државе у Пољској и Мађарској има пуне руке посла и нема снаге да нађе решење за праведнију расподелу избеглица, наводи лист.
„Франкфуртер алгемајне цајтунг“ наводи да је одлука још једном показала да су европска правила када је реч о избеглицама само од ограничене користи и додаје да је потребно хитно реформисати европско право о азилу.
