Прочитај ми чланак

СРПСКA ХAУБИЦA ОД 36 ТОНA: Нора Б52 један од НAЈЈAЧИХ AДУТA наше војне индустрије

0

Укупно 36 пројектила великог разорног дејства, гађање циљева удаљених и до 40 километара и испаљивање 12 пројектила за мање од четири минута, разлог су великог интересовања за артиљеријском хаубицом “нора-Б52”.

Симболично, име ове хаубице заправо представља скраћеницу имена „ново оружје артиљерије“, а производња је почела још 2006. године.

Представља самоходну хаубицу, може да буде аутоматска, полуаутоматска или ручна, а сваки следећи модел је знатно убојитији и ефикаснији од претходног.

 – При изради „норе Б-52“ треће генерације примењене су најновије технологије дизајнирања и израде, што је резултирало вишеструким скраћењем времена, као и повећањем тачности – рекли су челници “Југоимпорта СДПР”, српског предузећа које стоји иза ове машине.

У оквиру промена на оруђу, у концепт је уведено низ техничких решења, од којих је најуочљивије увођење комплетне оклопне заштите са свих страна споља, чиме је генерални спољашњи изглед знатно измењен у смислу његове “милитаризације”.

На овогодишњем сајму војне опреме и наоружања “Партнер 2017” публика је могла да види најновији, измењени модел овог оруђа које, сходно потребама купца, може да буде склопљено у неколико варијанти.

– Оруђе је модуларног типа, што омогућава испоруке у више различитих опција, зависно од корисника – поручују из “Југоимпорта СДПР”.

Самоходна топ-хаубица “нора-Б52” намењена је за ватрену подршку сопственим јединицама. Ватрену подршку остварује снажном, изненадном и брзом ватром по циљевима тактичког, оперативног и стратегијског значаја на великим даљинама.

Када је реч о наоружању овог артиљеријског оруђа, оно се састоји од топа 155 мм са цеви калибра 52 мм, који је уграђен у куполу.

Од муниције садржи 12 пројектила и барутних пуњења у аутоматском пуњачу, као и 24 пројектила и барутних пуњења у муницијским контејнерима на оруђу, што укупно представља број од 36 убојитих пројектила.

Уз то, три логистичка возила, на нивоу батерије, превозе још по 72 пројектила и барутна пуњења. У стању је да испали 12 пројектила за мање од четири минута.

Што се тиче помоћног наоружања, ту је митраљез 12,7 милиметара са турелом, као и две групе од по два бацача димних кутија калибра 82 мм које су уграђене у предњи део кабине возила.

Оно што је такође битно, јесте да оружје поседује уграђен, независни, резервни, ручни хидраулички подсистем који ће обезбедити превођење оруђа из борбеног у маршевски положај ради повлачења са ватреног положаја, што је знатна предност у односу на већину западних решења. Време преласка из маршевског у борбени положај и обрнуто мање је од 90 секунди.


За управљање хаубицом „нора-Б52” потребна је посада од пет људи, командир, нишанџија, возач и два послужиоца. „Нора“ се користи у Бангладешу, Кенији и Мјанмару.

3 коментара “СРПСКA ХAУБИЦA ОД 36 ТОНA: Нора Б52 један од НAЈЈAЧИХ AДУТA наше војне индустрије

  1. Rastko каже:

    Ja sam čuo daj evojska gola ko pištolj, da je stara oprema, da je ovo sve marketing i laž…

  2. EUInformer2 каже:

    Konferencija “Uloga organizacija civilnog društva na podnacionalnom nivou u pregovaračkom procesu”, koju je organizovao Centar za regionalizam 14. jula 2017. u Novom Sadu, okupila je predstavnike organizacija civilnog društva iz cele Srbije, Nacionalnog Konventa o EU (NKEU), državnih i pokrajinski organa, kao i medije. Cilj konferencije bilo je otvaranje šire javne debate o stvaranju mehanizma za učešće civilnog društva na podnacionalnom nivou u regionalnoj politici i koordinaciji strukturnih instrumenata.

    Jovan Podraščanin, pomoćnik pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu izjavio je da Sekretarijat kroz svoje programe i usmerenja pokazuje spremnost da uvaži inicijative i predloge OCD-a koje se odnose na regionalne politike. Kroz programe međuregionalne i prekogranične saradnje, koje iniciraju i realizuju lokalne samouprave, radi se na jačanju institucionalnih kapaciteta na lokalu.

    Žarko Stepanović, direktor Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom naglasio je da je poglavlje 22 najkomplikovanije poglavlje od svih, i da je važno učešće civilnog društva u tom procesu iz razloga što OCD najbolje poznaju lokalnu zajednicu, lokalnu samoupravu kao i potrebe lokala. Najznačajnija uloga civilnog društva je u zagovaranju vrednosti na kojima počiva EU, približavanju procesa EU integracija građanima, kao i u stručnom, kritičkom i objektivnom praćenju pregovaračkog procesa.

    Mihajlo Dašić je naglasio da Pregovarački tim sarađuje sa civilnim društvom na osnovu donetih Smernica za saradnju Pregovarčkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj Uniji i pregovaračkih grupa sa predstavnicima organizacija civilnog društva, Nacionalnog konventa o EU i Privredne komore Srbije nakon dostavljanja rezultata skrininga. Radna grupa NKEU za pogalvje 22 oformljena je 2014 i uključuje predstavnike OCD, regionalnih agencija i sindikata. OCD su uključene u pripremu pregovaračkih pozicija preko NKEU.

    Oliver Ognjenović, ukratko je predstavio Policy Paper „Uloga organizacija civilnog društva na podnacionalnom nivou u pregovaračkom procesu – Preporuke za Srbiju“. On je naglasio da kada je reč o kohezionoj politici, u okviru EU se među članicama vodi stalna debata o pripstupu, metodologiji kao i merljivosti samih rezultata ove politike. Jedno od glavnih pitanja je kako integrisati podnacionalne strukture u pregovarački proces, gde je reč ne samo o OCD već i drugim udruženjima građana. Pored toga je bitno vratiti građane u sam centar regionalne politike. On je naglasio da OCD mogu da odigraju ključnu ulogu u direktnoj komunikaciji sa građanima, kroz svoje izvorne aktivnosti u oblastima ruralnog razvoja, rodne ravnopravnosti, zaštite životne sredine, itd.

    Dušan Protić iz Nacionalnog Konventa o EU je naglasio da je konvent efikasan mehanizam i kanal prema vlastima putem kojeg se artikulišu inicijative civilnog društva, iako Konventom nisu obuhvaćene sve oblasti pregovaračkih poglavlja. Konvent je flexibilan mehanizam koji je otvoren za nove članice i nove tematske oblasti. On je takođe naglasio da je neophodno da svaka organizacija civilnog društva ima jasno definisane ciljeve i oblasti u kojoj teži da inicira promene.

    Nakon uvodnih izlaganja usledila je diskusija.

    Glavni zaključak učesnika konferencije je da je osnovni problem nedostatak strategije regionalnog razvoja Srbije koji bi trebao da bude osnovni dokument za izradu akcionog plana i strategija na lokalnom novou. Učesnici iz ruralnih sredina su naglasili da se građani u ovim sredinama suočavaju sa nizom problema kao što je loša infrastruktura, nezaposlenost, netransparentan rad lokalnih samouprava, ograničen pristup zdravstvenim uslugama, i sve veća depopulacija ovih područja. Pored toga, civilno društvo, posebno iz ruralnih područja, je u zagovaračkom a ne participativnom procesu, dok se veliki broj malih ali značajnih lokalnih organizacija gasi. U kohezionoj politici je bitno obratiti pažnju na pametan i inkluzivan rast i na instrumente kao što se CLLD i socijalna inovacija, koji mogu biti adekvatan odgovor na društvena pitanja i ograničena finansijska sredstva i mogu dati doprinos stvaranju novih proizvoda, usluga i tržišta. Srbija ima preko 100 strateških dokumenata koji su potpuno neusklađeni. Učesnici su se takođe složili da bi mehanizam NKEU trebao biti unapređen u smislu uključivanja većeg broja OCD sa podnacionalnog niova i poboljšanja komunikacije sa njima.

    1. Simerijanac каже:

      Новосадски одбор СНП 1389 угостио КУД „Златна капија„ из Москве

      Новосадски одбор покрета „1389“ имао је јуче част да угости чувени московски КУД „Златна капија“ и да са пријатељима из Русије проведе угодно вече,
      у дружењу и разговору.

      Председник Градског одбора Михаило Јањић захвалио се у име свих чланова одбора и свих припадника 1389, али и у име пријатељског Народног слободарског покрета гостима на сјајном наступу, али првенствено на посети, пријатељству и деловању у циљу очувања вековима старијих историјских и културних веза између братских народа Русије и Србије.

      – Овде, на српском тлу, немате статус гостију, него домаћина, али се свакако надам да ћете и у будућности, што чешће долазити у посету и да ћемо
      заједно дати још јачи допринос јачању свих могућих веза између Србије и Русије – рекао је Јањић гостима и посебно се захвалио што у репертоару редовно изводе и патриотске српске песме посвећене Косову и Метохији.

      Служба информисања
      СНП 1389

Коментари су затворени.