Прочитај ми чланак

ИЗ СРБИЈЕ ЗА СЛОВЕНИЈУ: Путовање, знање, имање!

0

Еколошко друштво Драгачево најмасовније је удружење грађана у Драгачеву, а основано је пре 19 година. Својим вишегодишњим радом, светла су тачка обнове и развоја природног, културног и духовног наслеђа, туризма, пољопривреде и руралног развоја тог дела Србије.

Поменуто друштво подстиче производњу здраве хране, а уз њихову помоћ општина Лучани  једногласно је усвојила, Декларацију Драгачево – без генетски модификованих организама и производа. Захваљујући њиховој подршци основано је Удружење пољопривредника Драгачева у Гучи, кроз обезбеђење пословног простора, опреме и материјалних услова за даљи рад.

Еколошкo друштво Драгачево, Удружење пољопривредника, Драгачева из Гуче, у сарадњи са водећим организацијама у Словенији, организују путовање под називом ПОЉОПРИВРЕДА У СЛОВЕНИЈИ, те стога позивају све заинтересоване да им се придруже, како би усвојили нова знања и спроводили их у пракси. 

ПУТОВАЊЕ ЈЕ НАЈБОЉЕ ОБРАЗОВАЊЕ!

НОВО МЕСТО – ЉУБЉАНА – ПТУЈ – МАРИБОР – ГОРЊА РАДГОНА са околинама на теме: ПОЉОПРИВРЕДА – ЕКОЛОГИЈА – КУЛТУРА – ТУРИЗАМ – ПОЉОПРИВРЕДНА ГАЗДИНСТВА – ТУРИСТИЧКА ДОМАЋИНСТВА – УДРУЖЕЊА – ЗАДРУГЕ – ДРЖАВНЕ – ПРИВРЕДНЕ – ЦИВИЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ – 55. МЕЂУНАРОДНИ ПОЉОПРИВРЕДНО – ПРЕХРАМБЕНИ САЈАМ “АГРА“  од 23. до 27. августа 2017. године, аутобусом.

 Циљ организовања стручног путовања је упознавање особа и организација, стицање нових информација, знања и вештина у пољопривреди, екологији, култури, туризму, организовању, локалном развоју, са разговорима о могућностима сарадње на заједничкој изради и реализација програма и пројеката уз помоћ домаћих и иностраних донатора. Упознавање са примерима добре праксе у пољопривредним газдинствима, туристичким домаћинствима, удружењима, задругама, локалним акционим групама, државним, привредним и цивилним организацијама.Ово стручно путовање је намењено пољопривредницима, домаћицама, власницима туристичких домаћинстава, произвођачима органске хране, члановима пољопривредних удружења и земљорадничких задруга, стручњацима у пољопривреди, градским и општинским канцеларијама за локално – економски развој, пољопривредно – саветодавним службама, туристичким организацијама, развојним агенцијама, технолошким парковимаи свима осталима.

ПРОГРАМ  ПУТОВАЊА 

1. дан – среда, 23. август 2017. СРБИЈА – ХРВАТСКА- Полазак у вечерњим – ноћним сатима из Гуче, Чачка и Београда. Ноћна вожња преко Хрватске са одмором према потреби.

2. дан – четвртак, 24. август 2017. СЛОВЕНИЈА – НОВО МЕСТО – ЉУБЉАНА – Долазак у Словенију у јутарњим сатима. Почетак програма – Посета пољопривредном газдинству у Долењској регији – Посета Пољопривредно – шумарском заводу Ново Место;  Посета пољопривредном газдинству са еколошком производњом – Посете Земљорадничкој задрузи са програмом Домаћи кутак у својим трговинама – Одлазак за Љубљану.

По договору, могућа једна стручна посета у Љубљани или околини; Туристичко упознавање Љубљане; Одлазак и смештај у пољопривредно – виноградарско – туристичком домаћинству. Вечера и ноћење.

Славица Мојсин

3. дан – петак, 25. август 2017. ПТУЈ – МАРИБОР и околина – Доручак. Наставак програма посета. Представљање пољопривредно – виноградарског газдинства и туристичког домаћинства;  Посета Пољопривредно – шумарском заводу Птуј – Посета Пољопривредној задрузи- Туристички обилазак Птуја -Посета пољопривредном газдинству – Одлазак за Марибор. Туристички обилазак Марибора.  Посета Кући старе лозе – музеј најстарије лозе на свету – старости преко 400 година. Одлазак и смештај у пољопривредно – виноградарско – туристичком домаћинству. Вечера. Ноћење.

4. дан – субота, 26. август 2017. ПТУЈ – ГОРЊА РАДГОНА и околина – Доручак. Одлазак у Горњу Радгону. – Посета на отварању 55. МЕЂУНАРОДНОМ ПОЉОПРИВРЕДНО – ПРЕХРАМБЕНОМ САЈМУ “АГРА“ на Помурском сајму у Горњој Радгони са изложбеним, стручним и пратећим програмима. Сајам “АГРА“ одржава се више од пола века и најважнији је пољопривредно – прехрамбени сајам у Словенији и суседном региону Аустрије, Мађарске и Хрватске. На Сајму “АГРА“ представи се више од 1.785 излагача из 30 држава на укупно 70.000 квадратних метара изложбене површине, који посети преко 129.000 посетилаца. Разговори о могућностима сарадње са значајним појединцима и организацијама из државног, привредног и цивилног сектора Словеније и других земаља.  – У вечерњим сатима полазак за Србију. Ноћна вожња са одмором према потреби.

5. дан – недеља, 27. август 2017. СРБИЈА Долазак у Београд, Чачак и Гучу у јутарњим – преподневним сатима по необавезној сатници. Крај програма. Цена аранжмана по особи је 190 евра у динарској противвредности на дан плаћања. У цену аранжмана урачунато је: превоз туристичким аутобусом са таксама, два ноћења са доручком и вечером у сеоским пољопривредно – туристичким домаћинствима, полиса међународног здравственог осигурања путника, трошкови стручних посета и улазница на Сајам “АГРА“ и друга места, трошкови организације путовања. У цену аранжмана није урачунато: доплата за једнокреветну собу, лични трошкови. Техничка реализација аранжмана реализује се преко овлаштене туристичке агенције.

Рок за пријаву: што пре, најкасније до 14. августа 2017. г. или до попуне места. Програм је рађен на бази најмање 35 плативих путника и организатор задржава право на:  Измену програма и редоследа програма услед објективних околности, промену цене аранжмана у зависности од броја пријављених путника, промену цена на тржишту роба и услуга или промену на монетарном тржишту као и на отказ аранжмана у случају недовољног броја пријављених путника, најкасније пет дана пре поласка на путовање.

Пријаве и додатне информације на телефон: 063/416-614 и е-адресу: [email protected]

3 коментара “ИЗ СРБИЈЕ ЗА СЛОВЕНИЈУ: Путовање, знање, имање!

  1. dragomirmilovanovi каже:

    Eto dokle smo stigli, da nas slovenci uče o poljoprivredi. Nekada smo mi njih učili kako se proizvodi hrana, a sad će oni nas? U Sloveniji ima samo 15%, poljoprivrednog stanovništrva (ako ima i toliko?), a Srbija ima 50%, pa ko koga onda treba da uči? Da ne govorimo o kvalitetu zemljišta i klime za uzgoj poljoprivrednih kultura.
    Nemam ništa protiv stručnog izleta, koji organizuju Dragačevci, ali ne verujem baš u nekakav efekat, osim „provoda“-izleta. Uzgred Novosadski poljoprivredni sajam, je bar pet puta veći od Gornje Radgonskog. Pa srećno.

    1. Dragacevo каже:

      ИСТИНА О СЛОВЕНИЈИ И НАМА

      Поштовани Г-дине Миловановићу,

      Информације које сте изнели, као Ваше запажање о Словенији, нису тачне!

      Прво, у Словенији се 2/3 пољопривредних површина налази у отежаним условима рада на пољопривреди (велика надморска висина, оштра клима, велики нагиби земљишта, на преко 30% територије Словеније заштићено као природна добра са ограничењима у обављању пољопривредне делатности… ). То их није спречило да се организују и да велики број људи данас живи од пољопривреде и њене производне, прерађивачке и трговачке делатности.

      Друго, у пољопривредном смислу, Словенија је много боље организованија од Србије, и од 2000 године има Пољопривредно – шумарску комору Словеније која окупља 91.000 пољопривредних газдинстава и око 1.300 предузећа која се баве пољопривредом, шумарством или рибарством. У оквиру, поменуте Коморе, ради и Пољопривредно саветодавна служба Словеније са преко 300 пољопривредних инжењера и других стручњака за развој села и пољопривреде. Словенија има добро организовано земљорадничко задругарство са производним, прерађивачким и трговачким сектором, који је удружен у Задружни савез Словеније, чијих 67 пољопривредних задруга годишње прави промет од преко 700 милиона евра! Када се тиче организовања удружења у пољоприврди, Словенија има националне савезе – кровне организације у свим видовима села и пољопривреде: Синдикат пољопривредника Словеније (преко 3.000 газдинстава), Савез сеоских жена Словеније (80 друштава са 6.500 чланица), Савез сеоске омладине Словеније (47 друштава са преко 3.000 младих), Савез приватних власника шума Словеније ( 29 друштава са преко 4.000 чланова), Савез машинских прстенова Словеније (38 машинских прстенова широм Словеније), Удружење сеоских произвођача сира Словенија (91 сеоска млекара за производњу сира и других млечних производа од крављег, овчијег и козјег млека), Савез туристичких домаћинстава Словеније (преко 400 туристиких домаћинстава), Савез воћарских друштава Словеније, Савези еколошких газдинстава Словеније, разни савези у сточарству и другим областима пољопривреде.., Србија, на жалост, нема готово ништа од наведених облика организовања и тек нам предстоји овако и слично организовање.

      Треће, Словенија има извршену поделу у пољопривреди на:
      – основну делатност, коју чини производња у повртарству, ратарству, сточарству
      и воћарству;
      – допунску делатност, коју чине: прерада и продаја хране и пића на
      пољопривредним газдинствима, стари занати и занимања, сеоски туризам, прерада
      дрвета… и још неке делатности.
      После више од 30 година овакве поделе на пољопривреди, главни извор прихода
      словеначких пољопривредника су допунске делатности на пољопривреди или додата
      вредост основним пољопривредним производима.
      Србија, на жалост нема још донете потребне законе и правилнике за прераду хране на пољопривредним газдинствима и тек се очекује њихово доношење. У овом делу
      организовања прераде и продаје хране и пића на пољопривредним газдинствима, за
      Словенијом каснимо, најмање 30 година!

      Четврто, и за време бивше Југославије, бројна предузећа из Словеније су у Србији куповала пољопривредне производе ( млеко, воће, поврће, шуму…) прерађивали их у Словенији и нама продавали своје готове производе. Значи имају претходно искуство у организацији и преради пољопривредних производа.

      Пето, тачно је да је Сајам пољопривреде у Новом Саду, већи од Сајма АГРА у
      Горњој Радгони.

      Али је тачно и следеће:
      – пре две године, због високих цена закупа за изложбу стоке на Сајму у Новом
      Саду, пољопривредници из Србије нису хтели да плате те високе цене Сајму, нису
      изложили стоку и штале за стоку на Сајму у Новом Саду су остале празне…
      Овакав пропуст и неодговорност се не дешава другим сајмовима, били они мањи или
      већи од новосадског;

      – ове године на Сајму у Новом Саду цена појединачне улазнице је била 600 динара
      а за колективне улазнице преко 15 посетилаца (које су нешто јефтиније), требали сте да имате списак са именима свих посетилаца, оверени са печатом и потписом организације, која је довела пољопривреднике на Сајам.
      Овакав начин малтретирања посетилаца са овереним списковима, не траже на другим Сајмовима по Европи ( СИА и СИМА у Паризу, Сајмови у Италији, Аустрији,
      Мађарској, Словенији, Грчкој…).

      Могли би ми и требали пуно тога о пословању и пословном односу научити од
      других а не само безочно трчати за новцем, по сваку цену и на тако дрзак начин!
      То је погрешан пут и начин!

      Поменути, 55. Међународни пољопривредно – прехрамбени сајам “АГРА“ није мали Сајам, на њему учествују излагачи из преко 30 страних земаља а ове године, партнер Сајма АГРА је Кина.

      Уместо закључка

      Без обзира на то колико Србија или нека друга земља има пољопривредних подручја и пољопривредника, важно је како се односи према тој делатности и њеним делатницима – пољопривредницима.

      У Словенији, субвенције државе пољопривредницима се крећу од 150 евра по хектару за ливаде до 900 евра по хектару за вишегодишње засаде: воће, виногради, хмељ…

      Верујем да знате колике су субвенције наше државе за пољопривреднике у Србији? Вишеструко и неупоредиво мање!

      Ако је како кажете у Србији, 50% територије – пољопривредно земљиште и ако је пољопривреда једно од главних занимања становника Србије, зашто је такав однос свих нас према тако важној делатности? Зашто је тако пропало село, пољопривреда и
      пољопривредници у Србији?

      Да ли то значи, да ми нисмо добро организовани, да препознамо и решавамо овакве проблеме и потребе на селу и пољопривреди?

      Да ли можемо сами решити наведене проблеме? Ако можемо, зашто досад нису
      решени?

      Да ли су нам поред домаћег знања и искуства, потребни и други примери добре прасе на пољопривреди? Оних, који су и мањи од нас, али су пре нас кренули у процесе
      организовања села, пољопривреде и пољопривредника!

      Зато и организујемо оваква путовања у разне земље Европе.

      Ако би пошли на једно овако путовање, верујемо да би и на самом путовању, променили своје мишљење о томе, да ли нешто корисно можемо чути, видети, доживети и код нас у Србији, применити!

      Зато и кажемо да је: Путовање – најбоље образовање!
      Можемо додати и изјаву Петра Петровића Његоша: “Докле путујем – дотле живим“.

      Наши славни преци, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић и многи други су управо одлазили у свет, и у Србију доносили најбоље вредности из тог света.

      Нама је потребна истина о томе, где смо сада и где желимо да идемо у опстанку
      и развоју села, пољопривреде и пољопривредника?
      Потребна нам је горка истина о нашим заблудама и грешкама, како је то
      рекао Св. Владика Николај Велимировић: “Слатке речи су отров а горке речи су
      лек“!

      Зато Вас позивамо да проверите своје и наше тврдње, Вашом пријавом на путовање
      Пољопривреда у Словенији од 23-27. августа 2017. г. Добро дошли!

      Срдачан поздрав из Драгачева и Гуче! Свако добро!

      Душан Р. Ивановић

    2. Dragacevo каже:

      ИСТИНА О СЛОВЕНИЈИ И НАМА!

      Поштовани Г-дине Миловановићу,

      Информације које сте изнели, као Ваше запажање о Словенији, нису тачне!

      Прво, у Словенији се 2/3 пољопривредних површина налази у отежаним условима рада на пољопривреди (велика надморска висина, оштра клима, велики нагиби земљишта, на преко 30% територије Словеније заштићено као природна добра са ограничењима у обављању пољопривредне делатности… ). То их није спречило да се организују и да велики број људи данас живи од пољопривреде и њене производне, прерађивачке и трговачке делатности.

      Друго, у пољопривредном смислу, Словенија је много боље организованија од
      Србије, и од 2000 године има Пољопривредно – шумарску комору Словеније која
      окупља 91.000 пољопривредних газдинстава и око 1.300 предузећа која се баве
      пољопривредом, шумарством или рибарством. У оквиру, поменуте Коморе, ради и Пољопривредно саветодавна служба Словеније са преко 300 пољопривредних инжењера и других стручњака за развој села и пољопривреде. Словенија има добро организовано земљорадничко задругарство са производним, прерађивачким и трговачким сектором, који је удружен у Задружни савез Словеније, чијих 67 пољопривредних задруга годишње прави промет од преко 700 милиона евра! Када се тиче организовања удружења у пољоприврди, Словенија има националне савезе – кровне организације у свим видовима села и пољопривреде: Синдикат пољопривредника Словеније (преко 3.000 газдинстава), Савез сеоских жена Словеније (80 друштава са 6.500 чланица), Савез сеоске омладине Словеније (47 друштава са преко 3.000 младих), Савез приватних власника шума Словеније ( 29 друштава са преко 4.000 чланова), Савез машинских прстенова Словеније (38 машинских прстенова широм Словеније), Удружење сеоских произвођача сира Словенија (91 сеоска млекара за производњу сира и других млечних производа од крављег, овчијег и козјег млека), Савез туристичких домаћинстава Словеније (преко 400 туристиких домаћинстава), Савез воћарских друштава Словеније, Савези еколошких газдинстава Словеније, разни савези у сточарству и другим областима пољопривреде.., Србија, на жалост, нема готово ништа од наведених облика организовања и тек нам предстоји овако и слично организовање.

      Треће, Словенија има извршену поделу у пољопривреди на:
      – основну делатност, коју чини производња у повртарству, ратарству, сточарству
      и воћарству;
      – допунску делатност, коју чине: прерада и продаја хране и пића на
      пољопривредним газдинствима, стари занати и занимања, сеоски туризам, прерада
      дрвета… и још неке делатности.
      После више од 30 година овакве поделе на пољопривреди, главни извор прихода
      словеначких пољопривредника су допунске делатности на пољопривреди или додата
      вредост основним пољопривредним производима.
      Србија, на жалост нема још донете потребне законе и правилнике за прераду хране на пољопривредним газдинствима и тек се очекује њихово доношење. У овом делу организовања прераде и продаје хране и пића на пољопривредним газдинствима, за Словенијом каснимо, најмање 30 година!

      Четврто, и за време бивше Југославије, бројна предузећа из Словеније су у Србији куповала пољопривредне производе ( млеко, воће, поврће, шуму…) прерађивали их у Словенији и нама продавали своје готове производе. Значи имају претходно искуство у организацији и преради пољопривредних производа.

      Пето, тачно је да је Сајам пољопривреде у Новом Саду, већи од Сајма АГРА у Горњој Радгони. Али је тачно и следеће:
      – пре две године, због високих цена закупа за изложбу стоке на Сајму у Новом
      Саду, пољопривредници из Србије нису хтели да плате те високе цене Сајму, нису
      изложили стоку и штале за стоку на Сајму у Новом Саду су остале празне…
      Овакав пропуст и неодговорност се не дешава другим сајмовима, били они мањи или
      већи од новосадског;
      – ове године на Сајму у Новом Саду цена појединачне улазнице је била 600 динара
      а за колективне улазнице преко 15 посетилаца (које су нешто јефтиније), требали сте да имате списак са именима свих посетилаца, оверени са печатом и потписом организације, која је довела пољопривреднике на Сајам.
      Овакав начин малтретирања посетилаца са овереним списковима, не
      траже на другим Сајмовима по Европи ( СИА и СИМА у Паризу, Сајмови у Италији,
      Аустрији, Мађарској, Словенији, Грчкој…).
      Могли би ми и требали пуно тога о пословању и пословном односу научити од других а не само безочно трчати за новцем, по сваку цену и на тако дрзак начин!
      То је погрешан пут и начин!
      Поменути, 55. Међународни пољопривредно – прехрамбени сајам “АГРА“ није мали Сајам, на њему учествују излагачи из преко 30 страних земаља а ове године, партнер Сајма АГРА је Кина.

      Уместо закључка

      Без обзира на то колико Србија или нека друга земља има пољопривредних подручја и пољопривредника, важно је како се односи према тој делатности и њеним делатницима – пољопривредницима.

      У Словенији, субвенције државе пољопривредницима се крећу од 150 евра по хектару за ливаде до 900 евра по хектару за вишегодишње засаде: воће, виногради, хмељ…
      Верујем да знате колике су субвенције наше државе за пољопривреднике у Србији? Вишеструко и неупоредиво мање!
      Ако је како кажете у Србији, 50% територије – пољопривредно земљиште и ако је пољопривреда једно од главних занимања становника Србије, зашто је такав однос свих нас према тако важној делатности? Зашто је тако пропало село, пољопривреда и пољопривредници у Србији?
      Да ли то значи, да ми нисмо добро организовани, да препознамо и решавамо овакве проблеме и потребе на селу и пољопривреди?Да ли можемо сами решити наведене проблеме? Ако можемо, зашто досад нису решени?
      Да ли су нам поред домаћег знања и искуства, потребни и други примери добре прасе на пољопривреди? Оних, који су и мањи од нас, али су пре нас кренули у процесе организовања села, пољопривреде и пољопривредника!

      Зато и организујемо оваква путовања у разне земље Европе.

      Ако би пошли на једно овако путовање, верујемо да би и на самом путовању, променили своје мишљење о томе, да ли нешто корисно можемо чути, видети, доживети и код нас у Србији, применити!

      Зато и кажемо да је: Путовање – најбоље образовање!
      Можемо додати и изјаву Петра Петровића Његоша: “Докле путујем – дотле
      живим“.
      Наши славни преци, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић и многи други су управо одлазили у свет, и у Србију доносили најбоље вредности из тог света.

      Нама је потребна истина о томе, где смо сада и где желимо да идемо у опстанку
      и развоју села, пољопривреде и пољопривредника? Потребна нам је горка истина о
      нашим заблудама и грешкама, како је то рекао Св. Владика Николај Велимировић: “Слатке речи су отров а горке речи су лек“!

      Зато Вас позивамо да проверите своје и наше тврдње, Вашом пријавом на путовање
      Пољопривреда у Словенији од 23-27. августа 2017. г. Добро дошли!

      Срдачан поздрав из Драгачева и Гуче! Свако добро!

      Душан Р. Ивановић

Коментари су затворени.