Прочитај ми чланакИ за опозиционе, али и странке у власти, генерално је боље да праве савезе и коалиције, јер је то један од рецепата за добар изборни успех. Међутим, у случају Србије, “свако са сваким” није довољан разлог да владајућа странка оде са власти. Напротив, овакви “пошто-пото” савези, могли би да оду у сасвим другом правцу и да се неким партијама “обију о главу”.
Опозиционим странкама већ неко време уста су пуна разговора о изласку на предстојеће, београдске изборе у једној колони, а то је била тема и пред председничке, а и пред парламентарне изборе.
Да ли ће у томе успети из трећег пута, остаје да се види, али то у исто време не значи да ће постићи бољи резултат него да изађу самостално. Напротив, неке су управо на тој самосталности добиле значајан број гласова.
Како каже извршни директор Цесида Бојан Клачар, на политичкој сцени, уједињење и прављење коалиција, одговара свима.
– То је случај и са СНС, и чини ми се да ће на изборе у Београду и изаћи у коалицији која је направљена на републичком нивоу – каже Клачар.
Како наводи, већини опозиционих странака такође одговарају коалиције, јер је један број њих у ситуацији да не може да рачуна на неки озбиљнији резултат без тога.
Међутим, како каже, има и један број оних којима коалиције не би одговарале, попут Александра Шапића, Белог Прелетачевића и Иницијативе “Не давимо Београд”, јер су сви добили подршку тако што су направили отклон од политичких елита и етаблираних странака.
– Шапић ће на предстојеће изборе вероватно на конто онога што је до сада урадио на Новом Београду, док је Бели целу своју изборну филозофију засновао на томе што није класичан политичар. Иницијатива “Не давимо Београд” се такође профилисала као антипартистички покрет али, са друге стране, између њих и неких опозиционих странака има превелике сличности, чију окосницу чини Савамала. То би можда могао да буде проблем за њих – објашњава он.
Наводи и да лошији резултат, ако изађе самостално, вероватно може да очекује и ЛДП а могуће и ДЈБ.
– Изборна понуда је велика, а уз то се у јавности појављују и актери који нису били присутни на централном новоу, попут Шапића, па и Драгана Ђиласа. У оваквој ситуацији, “соло играчи” нису у најсрећнијој позицији, а у њој нису ни неке препознатљивије странке, попут ДСС и Двери, за које још не знамо како ће да наступе. Бирачи ће се вероватно опредељивати стратешки, односно у случају две сличне опције глас ће давати оној која ће имати веће шансе за успех – прича Клачар.
Директор агенције “Фактор плус” такође наводи да мањим странкама одговара да се удружују како би имали веће шансе да уђу у било који парламент, било градски било републички.
– Ако су веће опозиционе странке Покрет Саше Јанковића, затим странка коју треба да формира Вук Јеремић, па и ДС, и да им је циљ да сруше СНС, неки шири фронт би им одговарао. Међутим, да би “Вучић падао”, неко мора да расте, то је проста математика, а то тренутно није случај. Осим ДС који се благо попео, и Јанковића који је у једном тренутку “бљеснуо”, остали стоје – прича он.
Наводи и да смена СНС са власти, односно рушење Вучића, може да буде мотив за удруживање, али не и разлог његовог пада. Напротив, удруживање пошто-пото, и без обзира на разлике, бирачи могу и да казне.
– Код спајања неспојивог, ефекат би могао да буде у контра смеру – истиче он.
И Клачар наводи да смена СНС у Београду може да буде мотив за уједињење различитих опција, али не једина и довољна ствар коју треба урадити. Међутим, каже, како већ сада може да се види, “неће се ујединити сви са свима, што је добро”.
– Биће више колона, а понуда за бираче ће бити једноставнија. Оно што би опозиција требало да уради, како се не би поновио сценарио од председничких избора, јесте да се договори око наступа и крене у кампању. Јер, када је СНС са свим ресурсима које има буде започео, мало ко ће моћи да им парира – истиче он.
