Прочитај ми чланакАко желите да сазнате ко су именом и презименом прелетачи и у којим општинама раде - одете на сајт којенавласти.рс. Будући да их се власт не стиди, већ подстиче, на све дозвољене, а богами и недозвољене начине - они се и не крију. Једино што их држи у некој врсти тајности је чињеница да ћете на сајтовима већине наших општина тешко наћи податке о томе ко су уопште одборници или којој странци припадају, па је зато некада готово немогуће пратити пут прелетача, који промене и више странака. Да смо заиста реформско друштво чиме се наша владајућа каста хвали и једно и друго зло - прелетачи и нетранспарентни сајтови локалних самоуправа, били би непожељни. Јер иза оба стоји у суштини иста бољка - став да је власт једино важна, она је “исплатива”. Грађани су ту да бирају. И шта би више од тога?
У потрази за прелетачима, истраживачима ЦРТЕ, који су мукотрпно трагали за подацима за овај сајт и открили их за сада у једној трећини општина у Србији, помогли су и сами прелетачи – троје њих је само пријавило своје прелетање. Најчешче објашњење оних који мењају страну после изборног пораза и приклањају се победницима, без обзира шта о њима говорили пре избора, је: па ако човек жели нешто да промени (допринесе свом крају, побољша, уради за…) онда то може да уради само са позиције власти…
Овај аргумент делује логично, “чврст као стена”, необорив… али, као свака солипсистичка творевина (она која је доказива само у оквиру себе саме) пада у воду кад се човек измакне и постави питање: па којим сте се бирачима то обраћали током кампање? Да ли сте их обавестили о намери да њихове гласове капитализујете одмах после избора преласком у владајућу странку? Да ли мислите да бирачи имају права да буду обавештени о томе шта намеравате да урадите са њиховим гласом? Зашто им се, од почетка, нисте обраћали као чланови владајуће странке, него сте правили своје или приступали опозиционим? Да ли је чињеница да сте закаснили са уписом у СНС (јер је број прелетања највећи баш у ову странку) па нисте имали никакве шансе да се нађете на њиховој листи, била пресудна за овај маневар – да уђете у први покрет или странку који су вам при руци и да се после избора некако “угурате” међу владајуће?
И каква је то мантра да су локални избори “нешто друго”? Да на локалу идеолошке, политичке и друге партијске разлике немају никакав значај? Та прича да “смо сви исти на локалу” – напросто не стоји! То је флоскула коју су измислили губитници, који не би да се одрекни власти ни по коју цену, или напросто они који у политици виде једино огољени интерес – једини смисао бављења политиком је власт сама по себи и по сваку цену. Па извините политичари (читаоци), али и о говнима се може размишљати различито – рационално или нерационално, плански или стихијски, коруптивно или поштено. И у зависности од тога и канализационе мреже нам се разликују од места до места и мора да баш због тога 40% Србије нема канализацију уопште? Да не говорим о одређивању приоритета у области социјалних услуга или о родно одговорном буџетирању, улагању у културу и свим тим светоназорски индукованим областима.
Политике, на свим нивоима од централног до месне заједнице, увек служе некоме, а некоме су на штету. И баш по томе се странке, покрети, људи у политици – разликују. Којим људима хоћу да помогнем из ограниченог општинског буџета, а шта и како хоћу да сузбијем на основу својих овлашћења, шта подстичем, а шта сечем – разликује се од човека до човека, а тек никако не може бити исто између различитих странака.
Сем – ако није идеја да од сваке самоуправе направимо по малу пирамиду власти, које служе да помогну прво онима који су на врху власти, њиховом најближем окружењу, родбини – ужој и широј, пријатељима и познаницима, кумовима, ортацима, па су корак ниже, они који опет некој својој “својти” могу и хоће да “заврше нешто”, зашта би им као “обичним грађанима” требало много више времена, новца или труда. А на дну пирамиде остају они којима су ето доста и та служба и платица, коју би неко други крцкао да у овом вучењу није баш “њихова” партија успела да се докопа власти.
А изнад целог тог наказног система да стоји један ауторитет, незаменљив, непорецив, који мисли и одговоран је уместо свих нас. Звучи познато?
Свестан сам да сам овом црном сликом можда неправедан према способним људима, који одговорно раде свој посао и којих сигурно има у нашим општинама. Али док год буду ћутке трпели да раде у наопаком систему који фаворизује најгоре међу нама, подстиче најгоре међу нашим особинама и ослања се на најгоре делове наше традиције – нека носе свој део одговорности. Баш као и ми сви, грађани, који ћутке трпимо ту наопаку игру и пуштамо да у њој наша основна права, као што је бирачко, буду грубо злоупотребљена.
Ружна је слика организације власти на свим нивоима у Србији, баш као и слика нашег друштво у целини коју рефлектује постојање прелетача. Прелетачи говоре о болести једног друштва, о власти зарад власти, о друштву без закона и правила, о грађанима који се повлаче пред неправдом.
Зато је је сајт Ко је на власти добродошао. На њему су приказани подаци о страначкој припадности свих локалних одборника, председника локалних скупштина, градоначелника и председника општина у Србији. Додатно, на порталу се можете информисати о резултатима локалних избора, буџетским плановима, извештајима о извршењу буџета, као и подацима о принудној управи.
Али оно што је заиста занимљиво налази се на следећем линку: имена и презимена и политички пут топ пет прелетача у Србији, као и листа свих прелетача, које је ЦРТА до сада успела да прикупу. Ако не нађете неког ко је вама познат, не либите се да пошаљете податке – конкурс је стално отворен.
Јер док не научимо да се као грађани према овом списку односима као према стубу срама, неће нам бити боље.
