Прочитај ми чланакАутор: Игор Пшеничников, стручњак и руководилац Центра за односе са јавношћу Руског института за стратешка истраживања за РИА Новости.
Како јавља америчка агенција Блумберг (Bloomberg), министарка одбране у новој македноској влади, Радмила Шекеринска, изјавила је да ће нова македноска власт предузети све мере да Македонија постане чланица НАТО-а, како би заштитили своју државу од ,,мешања“ Русије у њихова унутрашња питања.
,,Познате су нам неке информације још пре именовања нове владе, о покушајима Русије да утиче на кључне сфере у области политике и безбедности. То нас је веома узнемирило. Мислимо да би чланством Македоније у НАТО-у томе дошао крај.“ – Блумберг цитира речи министарке.
Руско Министарство спољних послова је, наравно, негирало оптужбе на рачун Русије, истакавши да се они ,,позивају само на гласине које потичу од русофоба, а такође на информације које сами креирају“. Званична представница руског МСП, Марија Захарова, изјавила је да Москва рачуна ,,на разјашњења са македноске стране о аутентичности тврдњи Шекеринске“.
Међутим, интервју Шекеринске је постављен на званичном сајту Министарства одбране Македоније. Из тога произилази да македноске власти стоје иза њених речи.
Ево на шта би требало обратити пажњу. Изјава Шекеринске о ,,руској умешаности“ је веома слична изјавама званичне Подгорице уочи уласка Црне Горе у НАТО. Тамо су, ради веће убедљивости, уочи парламентарних избора на јесен прошле године исценирали покушај државног удара и атентат на црногорског лидера Мила Ђукановића, а кривицу за то свалили на Русију. Као, Москва је на тај начин покушала да саплете Црну Гору на њеном путу у НАТО. Уз то, црногорски главни специјални тужилац Миливоје Катнић је захвалио ,,британској и америчкој служби за помоћ у истрази“.
Од бивших југословенских република у НАТО су већ ушле Словенија, Хрватска, Црна Гора. Ипак, постоји неколико земаља на западу Балканског полуострва, које ,,не попуштају“. То су Македонија, Босна и Херцеговина, и непризната од стране Србије и Русије, а призната од стране Запада, тзв. ,,Република Косово“.
Дани слободе тих држава су такође одбројани. Како у региону не би било неспоразума, јасно ,,објашњење тренутне ситуације“ дао је амерички потпредседник Мајк Пенс. 2. августа на састанку са премијерима земаља западног Балкана у Црној Гори он је рекао да је ,,будућност западног Балкана – на Западу“. А зашто? Зато што, каже Пенс, ,,Русија наставља са покушајима прекрајања међународних граница насилним путем и покушава да дестабилизује западни Балкан“. Речју, циљеви су изнешени, непријатељ означен, тезе прописане, сигнал је дат. Управо и министарка одбране Македоније говори као по упутствима.
Међутим, увлачење Македоније, БиХ и тзв. Косова у НАТО – то је, како кажу, само техничка ствар. У финалу дугогодишње балканске трагедије са много различитих сцена и чинова, главни акт је улазак Србије у НАТО. А са тим и бесповратно поткопавање некакве хипотетичке могућности руског утицаја на Балкану, којег се толико боје у Вашингтону и Бриселу.
То је могуће само под једним условом, а то је да се раскине религијска веза Србије и Русије, коју већина политиколога и аналитичара или не сматрају важном или намерно игноришу. Међутим, то је главно везивно ткиво два православна народа, које и доводи до чињенице – како показују регуларна истраживања јавног мњења – да је већина Срба против уласка њихове државе у НАТО (81,3% становништва) и за савез са Русијом (64,9%). Наравно над изменама тих цифара у супротном смеру раде, за сада неефикасно, водећи српски медији купљени западним капитлом. Да не говорим о медијима Црне Горе, БиХ (њеног хрватско-муслиманског дела), Македоније и тзв. Косова.
Не треба да се чудимо ако једном чујемо да су ,,Руси извршили покушај државног удара у Македонији (или БиХ)“ или ,,покушали атентат“ на неког политичара, ,,како би спречили улазак те државе у НАТО“.
Да резимирамо. Политичари у Македонији и другим ,,непопустљивим“ државама у региону би требало да се плаше да им њихови амерички покровитељи нису дали улогу сакралних жртава, да би потом све свалили на Русију и увукли такве државе у Северноатлантску алијансу. По црногорском сценарију. Како се каже, ,,nothing personal, just business“ (,,ништа лично, само посао“).
