Источна Србија је, током јесењих дана, можда најбољи избор за краћи предах. Туристи очарани Ђердапском клисуром, прелепим пећинама, археолошким налазиштима…

Звали су га „Робин Худ са Хомоља“ и „српски Ахил“, а његов живот и данас је разлог зашто многи туристи путују у источну Србију. Тура „Стазама Хајдук Вељка“ може да почне из центра Неготина, али и из Београда, и да се претвори у чаробан викенд.

Источна Србија је одувек била тајновита, мистична, с другачијом филозофијом живота и веровања. Она побуђује машту, јер сваки кутак – од моћног Ђердапа до предивних села – нуди занимљивост. Више него било где у Србији мешају се стварност и легенда, па је тешко спознати границу између њих.

Тврђаве

Сама вожња Ђердапском клисуром је незаборавно путовање, јер читавим током Дунава по лепоти она нема премца. Ђердапску клисуру чине четири клисуре и три котлине. Најлепша је клисура Велики казан, чије се стране уздижу и до 300 метара над Дунавом, а многобројни вирови сежу и до 90 метара у дубину. Из Великог се улази у Мали казан, који је широк око 300 метара. Завршава се на 966. километру Дунава, који се зове Хајдучка воденица. На 965. километру Дунава је Трајанова табла, на којој је уклесано на латинском језику да су 105. године по налогу овог римског императора спојене дунавске обале.

Поред природне лепоте, Ђердапска клисура је богата и тврђавама, јер се пролази поред Смедерева, Рама, Голупца и Фетислама. Такође, иде се и поред римског Виминацијума и Лепенског вира. Комплекс се састоји од етно-парка, музеја и локалитета са основама преисторијских објеката. Локалитет је измештен с оригиналог места због изградње хидроцентрале.

Обичаји
Организоване туре путовање настављају према Рајковој пећини и Неготину. С многобројним пећинама (Злотска пећина, Церемошња или Рајкова пећина) и кањоном реке Вратне (дивовске камене капије), источна Србија представља рај и за спелеологе.

Велики број припадника влашке националне мањине, који и дан-данас негују своје несвакидашње обичаје, главни су разлог зашто многобројни словеначки туристи долазе у ове крајеве. У селима је развијен, чак, и бизнис с прорицањем будућности, што је својеврсна туристичка атракција која привлачи и забавља туристе.

Тура „Стазама Хајдук Вељка“ почиње у Музеју Крајине, а затим се обилазе локалитети на којима је живео и ратовао с Турцима, као што су кула „Баба Финка“, у којој је боравио, и Стара неготинска црква, у чијој је апсиди сахрањен. Хајдук Вељко је био попут јунака из легенди, неумерен, незасит, увек жељан битке, пића и жена. Број жена које су легле у постељу Хајдук Вељка вероватно је близак броју турских глава које је посекао, али му је Чучук Стана увек била најмилија.

Пимнице
Незаобилазан део туре је и посета Рајачким пимницама (назив потиче од глагола „пити“), које се налазе на брежуљку поред села Рајац, недалеко од Неготина. То је право мало село састављено од традиционалних камених кућица које служе искључиво за производњу и чување вина. Рајачке пимнице су јединствене по томе што, иако по свему наликују на село, у њима нико не живи током целе године. Свака кућа представља вински подрум, чији власници живе у селу Рајац, које се налази на петнаестак минута хода од пимница.

Пут се наставља ка Зајечару и археолошком локалитету Гамзиграду, где се налази римска царска палата Феликс Ромулијана. То је била резиденција римског императора Гаја Галерија Валерија Максимилијана. Пут ка Београду води преко планинске лепотице Ртањ.

(Вечерње Новости)

Ознаке: Ђердапска клисура, источна Србија, пимнице, тврђаве, туристи