Прочитај ми чланак

БЕОГРАД — епицентар зла и мисао са којом се буде и лежу

0

Тренд у коме се хрватски чиновници међусобно утркују ко ће више и даље да пљуне према Србији не јењава, док истовремено реторика постаје све бизарнија, ван контекста и времена. Док зло чине и на зло жмуре, упиру прстом ка Београду као епицентру зла.

Да није Дунава који је променио ток, Хрватска би могла да се похвали да је 26 година после независности остала у авнојевским границама, да контролише готово стопроцентно етнички чисту територију, јер је конститутивни народ некадашње социјалистичке републике протерала, повратнике застрашила оптужбама, а оно мало Срба што се у њој данас налази третира као камење везано за ноге, иако суштински константно посипа катран по тим „букагијама“. Чланица је Европске уније и НАТО-а, зарађује од туризма, добра је у рукомету, фудбалски првак јој је до ове сезоне редовно играо у лиги шампиона, председница јој је видела Трампа уживо…

Једино што овој „девојци“ у најбољим годинама срећу квари јесте комшиница Србија, са којом све Владе (осим Санадерове) воде непрекидни вербални рат, тако што се нападима бране од наводних насртаја из Београда. Чак је недавно, после дуго времена, успела да је победи у ватерполу, али џаба, Србија је мисао са којом се буди и леже. Навика је од реалности јача.

Билдовање шовинизма

Од разбијања и уклањања табли са ћириличним натписима, преко покушаја рехабилитације усташког режима, до плоча са нацистичким поздравима на месту концентрационог логора, ова држава је озбиљно забраздила у радикалну десницу, о чему пише не само штампа из региона, већ и западни медији пословично деценијама наклоњени овој држави, која не воли да јој кажу да је балканска.

Број физичких претњи и напада на српску мањину је у порасту, све више је кривичних дела мотивисаних етничком мржњом, несмањена је дискриминација на основу националног порекла, а графити нацистичких, фашистичких и усташких симбола су уобичајена појава на улицама готово свих тамошњих градова.

Све наведено се прогресивно умножава током изборних кампања, а у периодима између изборних циклуса политичари као да се тркају ко ће више запљунути Србију.

Тек што је председница Колинда Грабар Китаровић поручила Србима да могу заједно прослављати „Олују“, а министар правде Дражен Бошњаковић саопштио да плоча са натписом „За дом спремни“ остаје у Јасеновцу, помоћник министра хрватских бранитеља Стјепан Сучић је на конференцији „Процес ексхумација и идентификација посмртних остатака лица несталих на подручју Републике Хрватске“ рекао да „све зло у региону долази из Београда“.

Уместо да се ради на убрзању процеса тражења несталих лица, информисања чланова породица и шире јавности о проблемима и препрекама које оспоравају овај процес, што је био циљ конференције, Сучић је пребројавао колики део територије Хрватске је био окупиран и вратио се чак у деведесете, оцењујући да је „идеја велике Србије и Меморандум САНУ кренуо из Београда и да су сви ратови на подручју бивше Југославије последица те идеје“.

Стање на терену, пак, говори сасвим другачије. Ако су прафразирања историје донекле и слободна, чињенице су свете.

Бројеве не можеш истргнути из контекста

Према резултатима пописа из 2011. у Хрватској живи 186.633 Срба, а српски народ чини 4,36 одсто укупног становништва, па се испоставило да је број Срба смањен за 14.998 у односу на 2001. годину. На списку Документационог центра „Веритас“ налази се још 1.909 особа српске националности који су нестали од 1991. до 1995. године. Веритас тврди да располаже поузданим подацима за још око 385 регистрованих гробних места „у којима се налазе неидентификовани посмртни остаци смртно страдалих Срба на поменутом подручју и у истом периоду, који, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумације“.

Дакле, на делу је очигледно бежање од озбиљних проблема, јер тамошња политичка култура, чија је „Олуја“ једно од главних погонских горива, избегава сусретање са самим собом, а хроничари све доводе у везу са мањком идентитета и историјском недовршеношћу која се замагљује мантром о Србији.

Док зло чине и на зло жмуре, истовремено упиру прстом ка Београду као епицентру зла.

Међутим, кључно питање је шта би мислили, говорили и радили да Србије нема?

14 коментара “БЕОГРАД — епицентар зла и мисао са којом се буде и лежу

  1. gifteconomy каже:

    Зашто наслов није : Загреб центар зла ?

    1. tomahawk каже:

      zato sto je centar zla Beograd

    2. gifteconomy каже:

      Шта радиш овде ? Mарш у своју Заребачину !

  2. моћни Ђоле Јанговић каже:

    Кључно је питање браћо са Спутника ШТА Србија ради на себи, на билдовању СВОЈИХ мишића, без да гледа и слуша шта о њој говоре искомплексиране комшије и ШТА ради Русија да јој у томе помогне?

    1. Prle Tihi каже:

      Шта Србија не ради на себи? Зврји празно на десетине хиљада објеката у власништву владе Србије уместо да се користе у циљу развоја новчаног стања.

    2. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Мислиш да се отвори још коцкарница „мали привредниче“?
      Ајде сиктер од мене кењац!!

    3. Prle Tihi каже:

      Да отвори установе од друштвене користи које доносе зараде сваком ко уђе у њих свакодневно.

    4. tomahawk каже:

      Nista, niti ce.
      Zabole je za Srbiju.

  3. Велика Mетла каже:

    Покатоличена ватиканоидна псета смрдљива! Олош који треба истребити да не остане од њих ни за узорак за ДНК! Из Београда је дошао Јасеновац,логор за децу,Јадовно,етничко чишћење,дочекивање сваког окупатора цвећем и кобасицама………..,па мааајке вам га усрашке набијем истребићемо вас првом приликом!

  4. EUInformer2 каже:

    Regionalni ekonomski prostor – razlog neformalnog sastanka

    Produbljivanje regionalne saradnje, trgovina, digitalna ekonomija i dosadašnji rezultati Berlinskog procesa, biće samo neke od tema o kojima će lideri Zapadnog Balkana razgovarati na neformalnom sastanku u Draču 26. avgusta.

    Međutim, kako portal European Western Balkans saznaje, glavni razlog ovog sastanka jeste Regionalni ekonomski prostor, čiji su akcioni plan lideri Zapadnog Balkana usvojili na Samitu u Trstu u julu.

    Kako je najavljeno u saopštenju kabineta albanskog premijera Edija Rame, ono što se očekuje od sastanka je da lideri pokažu snažnu posvećenost višegodišnjem akcionom planu za Regionalni ekonomski prostor, koji bi trebalo da stvori tržište od 20 miliona ljudi, privuče investicije i otvori nova radna mesta.

    Međutim, iako je na Samitu u Trstu došlo do saglasnosti oko veće ekonomske integracije regiona, lideri su se tada izjasnili da Regionalni ekonomski prostor ne sme biti zamena za članstvo u EU.

    U ovakav vid ekonomske integracije regiona, najveću sumnju su tada izrazili Kosovo i Crna Gora.

    Kosovo je svoj stav obrazložilo činjenicom da je za državu nisu priznale ni Srbija, ni BiH sa kojima bi navodno trebalo da bude u „zajedničkom tržištu, dok je Crna Gora smatrala da bi takvo regionalno ujedinjavanje moglo da stvori alternativu za proces evropskih integracija Zapadnog Balkana.

    Evropski komesar Johanes Han je tada izjavio za portal European Western Balkans da Regionalni ekonomski prostor nije zamena za članstvo i da se radi o pripremi regiona za budući ulazak i integraciju u već postojeće zajedničko evropsko tržište.

    Pored usaglašavanja oko daljih koraka koji će se preduzeti vezanih za ekonomsku integraciju regiona, jedna od tema biće i Berlinski proces, odnosno njegovi dosadašnji rezultati.

    Predviđeno je da se celodnevni sastanak sastoji od više sesija tokom kojih će se razmatrati dalja saradnja u oblasti trgovine usluga, investicija i digitalne ekonomije.

    Početak sastanka se očekuje nakon zajedničke konferencije za novinare Rame i Hana, koja bi trebalo da počne oko 9 časova.

    Kako je ranije najavljeno, sastanku će prisustvovati premijerka Ana Brnabić, a prisustvo su potvrdili i kosovski premijer Isa Mustafa, premijer Crne Gore Duško Marković, premijer Makedonije Zoran Zaev i predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine.

    Takođe, sastanku će prisustvovati i potpredsednik Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Siril Miler, kako bi se razmotrila finansijska podrška daljoj integraciji regiona.

    1. Prle Tihi каже:

      Није добра таква економија. Само неопорезоване паре су здраве за јаку економију.

    2. Нада каже:

      Нисам прочитала Ваш текст, али видим да као и иначе, и овде покушавате да читаоцима скренете пажњу са чињеница изнетих у тексту, а које говоре о усташкој Хрватској. Занимљиво је то, да неко ко овде претендује да представља и промовише наводно „европске вредности,“ тако здушно жели да заштити и покрије усташтво! Ви сте један од припадника, или симпатизера, овог обновљеног злочиначког покрета?

    3. EUInformer2 каже:

      To ja ne želim, ali sam shvatio da ova pitanja uvek ustupaju pred važnim geopolitičkim pitanjima i čvorovima. Sve dok ta se ne razrešu, malo šta će se promeniti. To je svet u kome živimo. Kako ja bih mogao da budu simpatizer ustaškog pokreta – ne mislim da su oni u stanju da usklade svoj pokret sa evropskim integracijama.

Коментари су затворени.